Глобална Империја не сме дозволити да постоји десет одсто уцрквењених православних Срба у светосавском јединству. Треба их разбити на мање групе. Нови поредак све је прорачунао, јер су његове претече тако вековима радиле: преверавале наше претке и одвајале од националног стабла. После комунизма, покушај разградње духовне целовитости нашег народа изведен је путем секти. Међутим, деведесетих година XX века људи су сазнали шта су секте и почели да их се клоне. Зато је из западних централа стигло ново наређење: удар на СПЦ. Она је последња спона између Срба где год да живе.
Раскол је опробан метод: из игре избацује људе који „преозбиљно“, „зилотски“ схватају своју веру. То су они које је руски историософ Лав Гумиљов звао „пасиониранима“, тврдећи да су покретачи историје. У СПЦ треба спречити независни начин мишљења и делања, одвојити „православно“ од „националног“ и, на крају крајева, Србе од Руса. За то су заинтересовани нарочито Вашингтон и Ватикан. Пошто је, баш међу Србима, папа неомиљен гост, из Цркве треба уклонити оне који се противе његовом доласку у посету СПЦ (при чему, да се разумемо, папа има право да посети своје вернике у Србији; али, између СПЦ и Ватикана стоји Јасеновац, а не ружичњак).
Све су ово видели политички технолози у редовима НАТО окупатора и њихових србијанских симпатизера. Али, то је требало да виде и епископи наше Цркве. Јер, „епископ“ значи „онај који надгледа“ – виделац, стражар, осматрач. Да ли су, после „случаја Артемије“ и разрешења владика Георгија и Филарета, прогледали, читалац ће сам закључити.
Наслов: Стање ствари
(Вечерње новости, 30. 5. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4DD