Прихватам одлуку Сабора, иако не признајем своју кривицу – рекао је за „Новости“, у среду после седнице на којој је разрешен, владика Георгије: – Сабор је највише тело наше цркве. Он ме је изабрао за владику, он има право и да ме смени. На седници се свашта чуло, а и ја сам рекао све што је било примерено да изговорим.
Каже да га очекује повратак у Канаду, где ће остати трајно настањен.
– Планирам да се вратим у наш манастир, где постоји кућа купљена за смештај епископа. Појединци су покушали да оспоре и статус овог стана, али ту су ствари чисте. Више од 40 година носим мантију и најмање што очекујем од цркве јесте да ми допусти да мирно проведем остатак живота – истиче владика у изјави за „Новости“.
(Вечерње новости/Србин.инфо, 20. 5. 2015)
Вељко Ђурић Мишина: Пројекат против Цркве
Морално посрнуће српског народа одразило се и на Српску православну цркву, јер је и она само део истог народа
Овогодишње заседање Сабора у знатној мери биће сасвим другачије у односу на досадашња. Није спорно да је међу архијерејима много неспоразума по стратешким питањима деловања Цркве у будућим временима.
Морално посрнуће српског народа одразило се и на Српску православну цркву, јер је и она само део истог народа. Тако, на пример, све нове појаве у народу (повећање злочина у породици, агресивни хомосексуализам, дрога, секташтво итд.) уочавају се и међу свештенослужитељима.
Приходи у већини епархија су порасли из разних разлога. Како су они, неопорезовани и без икакве контроле државе али и институција Патријаршије, није никакво чудо што и међу свештенослужитељима има оних који се баве пословима који спадају у криминогене оквире.
Форсирање података о паду угледа Цркве је део пројекта растурања Српске православне цркве, у коме је крајњи циљ да се она сведе у раван, на пример, Војске, која је такође некада била угледна институција. Глобални пројекат „Србија по нашој мери“, сачињен је пре петнаестак година у посебним телима америчког Министарства иностраних послова а по предлозима Савета за иностране послове Рокфелереове фондације. Тако је, на пример, за Србију и Балкан закључено: „Коначан статус Косова требало би да буде решен до 2007, са или без промене граница, а Република Српска не може бити компензација Србији за губитак Косова. Ратни злочинци морају бити ухапшени и осуђени, а политичко-криминални синдикати (мафија) уништени… Сви на Балкану, укључујући политичке елите, војску, вође јавног мњења и најширу јавност морају да признају и прихвате да будућност лежи у Европи. Ко то схвати, биће подржан. Ко не схвати, биће маргинализован… Међународну заједницу на Балкану водиће ЕУ, док ће америчка компонента бити присутна у робусној форми (НАТО)“.
Како су седнице тек започеле, тешко је предвидети могући расплет.
Извор Новости, 19. мај 2015.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4wU