Седамнаестог марта 2015. године започело је „Фејсбук прољеће“ у Србији. Организованом подршком протестима просветара, Фејсбук група „Ми разочарани, издани и гладни грађани Србије“ показала је снагу не само бројем учесника, њиховом дисциплином и одлучношћу у антирежимском протесту, већ ИСПОЉАВАЊЕМ СОЛИДАРНОСТИ, као кључном компонентом у свргавању банкротиране политике банкротиране владе.
Ту способност саучесништва у трпљењу и отпору немају корумпиране партократске структуре из тзв. опозиције, имају је само грађани у пуном политичком и националном смислу те ријечи. Више нико нема права на констатацију да у Србији нема праве опозиције. Има је и биће је све више како поменута Фејсбук група, њен неуморни предводник Сретен Спале и њихови још необавјештени, због медијског мрака, истомишљеници, буду јасније профилисали поруку са јучерашњег скупа у најширу платформу новог друштвеног уговора за обнову земље. Требаће им у томе много стрпљења, ширења у све крајеве Србије, превазилажења искушења које ће укључивање млитаве интелектуалне квазиелите у овај народни покрет изазивати и подношење свих малтретмана једног осионог режима. Али, прољеће је у Србију стигло и ништа више не може да га заустави. Атмосфера је створена. Актери су познати: грађани са једне и режимске и (пара)режимске структуре, исход је извјестан – нико није добио рат исцрпљујући друштвену супстанцу.
Већа опасност пријети од замора учесника, нереалних очекивања, по ко зна који пут изневјерених надања… Зато је неопходно да се битка води паралелно, на два фронта: кроз разбијање страха и подизање грађанске куражи и формирање реалне концепцијске алтернативе трагикомичној владавини Александра Вучића и његових ментора. Ако чврсто држање принципа друштвене солидарности у овом моменту надвлада политичке амбиције, по цијену и да се остане на маргини контролисане јавне и партократске сцене, нешто спорије, али са већим изгледима за успјех, доћи ће до истинског конституисања нације и друштва.
Политички и синдикални лидери наћи ће се пред изазовом истинске јавне контроле сопствене дјелатности, незадовољне друштвене групе – од пензионера, преко пољопривредника до студената – добиће истинске сараднике, а ангажман преко друштвених мрежа имаће свој прави, хумани смисао.
Казаћете, да је текст који читате писан идеалистички. У праву сте. Дешава се то и у бољим кућама, „некако с прољећа“.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Od