Оливера Поповић: Умиремо од грипа јер га носимо „на ногама” и јер се не вакцинишемо

До потресне вести да је на Инфективној клиници у Београду због грипа умрла трудница у петом месецу трудноће, коју је „Политика” објавили пре тачно девет дана, у Србији, према званичним извештајима, није било смртних случајева од грипа. Ни смрти, ни епидемије. Грип је заправо био само „грипчић”. Лекари су говорили да има „средњи интензитет активности”. Ни то што је пет дана уочи смрти несрећне жене из Крњева, од грипа на Војномедицинској академији умро и млад човек у 34. години, из Ужица, није упалило ничији аларм. Све је било „уобичајено за ово доба године”. И није било „одскакања”, говорили су лекари. Ма шта то значило.

Новинари, шта се чудите?! Па, од грипа се увек умирало и умираће се – чули смо „лекције” неколико пута.

А, онда је кренула лавина лоших вести: умро је генетичар из Београда, па мушкарац из Параћина, потом још једна жена из Новог Пазара… Огласио се и Институт за јавно здравље „Батут” и први пут у редовним недељним извештајима објавио да је до 6. марта умрло 15 особа од грипа. У последњем извештају од пре два дана, тај број је већ нарастао на 24. И овај број изгледа неће бити коначан, јер на респираторима битку за живот води још најмање десетак тешко оболелих.

Зато се мора поставити питање: како то да наши суседи немају већи број умрлих, јер Србија ипак није изоловано острво. Хрватска и Црна Гора су пријавиле по два смртна исхода, Словенија четири, а ми двоцифрени број. Слична ствар се 2013. године догађала са грозницом „западног Нила” – у Србији је умрло 33 људи, убедљиво највише у Европи.

И опет се умире од „старог знанца”. То је вирус који је цео свет звао „свињским”, а сада га зовемо Х1Н1. Или, по српски – сезонски.

Али епидемију су тек пре неколико дана први прогласили Шумадинци.

Касно обраћање лекару због симптома болести је нажалост први разлог зашто нас је грип „изненадио” усред сезоне. Многи су без посла, па и без здравствене књижице, и самим тим и без могућности да их лекар у дому здравља прегледа због „шмрцања” и температуре.

Други разлог је тај што имамо лошу навику да и када смо болесни не узимамо боловање, него грип носимо „на ногама”. Докторка из једног београдског дома здравља каже да око 10 одсто пацијената не послуша савет о боловању. Мртви су болесни, али настављају да раде. Јер, раде „на одређено” или код приватника. Да се не лажемо, боловање је луксуз за све.

Ипак, најважнији разлог зашто нас грип фатално обара јесте тај што се не вакцинишемо. Сви умрли су били невакцинисани. Вакцину против грипа не воле ни доктори ни медицинске сестре: од 80 оболелих од грипа у болници „Топоница” код Ниша, шесторо су медицински радници.

Наслов: Стање ствари

(Политика, 13. 3. 2015)

---

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3MB