У земљи у којој је дете од 11 година исувише мало да би нормално седело на задњем седишту аутомобила (по новом закону деца узраста до 12 година, уколико су нижа од 135 cm, мораће да седе у специјалним седиштима), са 11 година је довољно велико да добије предмет ПРЕДУЗЕТНИШТВО.
О томе је министар економије Сертић разговарао са министром образовања Вербићем. Инсистираће на томе да се овај предмет уведе у пети разред, макар као факултативни. Рекла бих да је жеља да се код детета изгради став, пре него да се постигне одређени ниво знања из ове области. Треба ојачати предузетничке компетенције ученика (?!). Ваљало би и да научи да разуме тржиште. Дакле, основна намера је да се на дете утиче психолошки и да му се „помогне“ да изгради предузетнички дух, са којим ће сутра ићи лакше кроз живот.
Ову идеју за сада негативно коментаришу углавном наставници, на својим форумима и на друштвеним мрежама. Идеја се прилично неприметно провлачи у сенци најављеног „дуалног образовања“, које није најавио министар образовања (што би у нормалној земљи било нормално), већ премијер лично. Премијер нас је са својом најновијом визијом упознао на мелодраматичној конференцији за новинаре, одржаној усред „српског Давоса“ на Копаонику. Тај бизнис форум иначе служи да Маријана Матеус и Снежана Дакић нађу мужеве. Не знам ни за једну другу благодет коју нам је тај скуп скијаша аматера икада донео. А ни ове две још нису нашле мужеве. Сазнали смо једино да је Вучић педер зато што тражи приватизацију Звезде и Партизана, и да тај исти пед… пардон, Вучић, има визију о дуалном образовању. Да ли је она добра или није, питање је. Суштински је добро да се ученици средњих стручних школа на време обучавају за практичан рад. С друге стране, и по оценама ММФ-а у Србији је привреда замрла, па остаје нејасно где ће се ти ученици обучавати.
И док се замајавамо таквим питањима, идеји још једног вршиоца дужности министра образовања, министра економије Сертића, не поклањамо довољно пажње. Једва да се провлачи кроз медије, док родитељи ћуте. Исти они родитељи који ће сутра прозивати само и искључиво просветне раднике због испирања мозга кроз које им деца пролазе. Тада ће бити касно.
Зато позивам родитеље да реагују сада. Позивам их као наставник и као родитељ.
Поставите себи питање да ли заиста желите да ваше дете од 11 година (или оно које ће за неколико година уписати пети разред) учи да разуме концепт тржишта и тржишних закона? Да ли је то време за јачање предузетничких компетенција? Да ли је случајно да се у Великој Британији тиме баве тек студенти, а да се у основним школама тиме баве у Естонији? Да ли ћете насести на фино нафиловану причу да се на тај начин развија креативност код деце? Да ли вам смета то што ваше дете све више припада држави, која га кроји и прекраја према својим лудачким амбицијама од којих на крају неће бити ништа, јер од Србина не можете направити Американца, какве год предмете наметнули деци? Да ли мислите да је детету од 11 година потребније слободно време за игру, спорт и хобије, или нови предмет?
Не дозволите да болесни умови, који уз наклон до земље слушају све што им из белог света нареде, силују детињство ваше деце. Ако сада прећутите, ћутите и убудуће. Немојте кроз неколико година прозивати просветне раднике због глупости и преоптерећених програма. Данас смо вам ми криви због неразумљивих уџбеника и превеликог броја података које деца морају да науче, а не знате да су то други изабрали и прописали. Ми смо „извршиоци радова“.
Немојте да и за предузетништво сутра буде касно. Реагујте на време.
Објављено уз дозволу аутора блога Клотфркет.
Опрема: Стање ствари
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3EV