1) Композиција „Онамо, ’намо“, чије је стихове написао кнез Никола Петровић Његош 1869. године, није тада постала званична химна Црне Горе – због провокативног текста. Наиме, песник помиње Призрен и Дечане (тадашње делове Османлијског царства), као сопствено наслеђе где ће једног дана „оружан поћ’“.
У периоду 1870-1918 званична химна Кнежевине и Краљевине Црне Горе била је „Убавој нам Црној Гори“; док је „Онамо, ’намо“ била традиционална, народна химна – некад су је називали и „српска Марсељеза“.[1]
2) Званични језик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевине Југославије) био је српско-хрватско-словеначки, а Устави из 1921. и 1929. године делимично су признавали и шеријатско право:
„У породичним и наследним пословима муслимана суде државне шеријатске судије.“[2]
3) Током Мађарске револуције 1848-1849 у Хабсбуршкој монархији (Аустријско царство) велика већина Словака, Срба, Хрвата и Румуна стала је на страну Бечу, из страха од мађаризације и гајећи велике наде у потоњу реорганизацију царства. Хабсбуршку монархију је, међутим, спасла тек интервенција руског цара Николаја I Романова (1796-1855, владао 1825-1855), који је послао трупе под командом фелдмаршала Ивана Ф. Паскијевича.[3]
4) Од 1920. до 1946. године Мађарска је по друштвеном уређењу била монархија, односно краљевина (мађ. Magyar Királyság). До 1944. године државом је владао адмирал Миклош Хорти (1868-1957) као регент илити намесник, а покушаји да се последњи аустроугарски цар Карло I (1887-1922, владао 1916-1918) доведе на мађарски престо били су осујећени.[4]
5) Марионетска нацистичка и фашистичка творевина НДХ (1941-1945) је у периоду од 1941. до 12. октобра 1943. године била монархија. Наиме, хрватски поглавник Анте Павелић се потписивањем Римских уговора 18. маја 1941. године сагласио да морнарички официр и принц Аимоне из италијанске династије Савоја (ита. Aimone Roberto Margherita Maria Giuseppe Torino di Savoia, 1940-1948) постане хрватски краљ Томислав II.
Занимљиво је да принц Аимоне од Савоје никада није крочио на тле НДХ и да је одбио службено крунисање у Томиславграду, али је једно од крштених имена његовог сина Амедеа од Савоје (1943) било Звонимир (ит. Amedeo Umberto Constantino Giorgio Paolo Elena Maria Fiorenzo Zvonimir).[5]
6) Неретко се наводи да је краљица Јелена од Црне Горе (кћи црногорског кнеза и краља Николе I Петровића и супруга италијанског краља Виторија Емануелеа III) била последња италијанска краљица, што није тачно. Наиме, компромитовани краљ Виторио Емануеле III (1869-1947, владао 1900-1946), који је готово до капитулације Италије (почетком септембра 1943. године) подржавао Бенита Мусолинија, покушао је после рата да спасе монархију абдицирајући 9. маја 1946. године у корист сина Умберта II, непуних месец дана уочи референдума о уставном уређењу Италије и тамошњих општих избора.
На референдуму од 2. јуна, 54,3 % италијанских грађана са правом гласа (укључујући и жене, које су тада први пут добиле право да гласају) определило се за републику; а историја је Умберта II (1904-1983), ожењеног Маријом Жозе од Белгије, забележила као „мајског краља“ (ита. Re di Maggio).[6]
7) У организацији Народног фронта у Београду је 1945. године обележена четврта годишњица демонстрација 27. марта и за ту прилику је доведено око 150 хиљада људи. Скуп је темељно организован, унапред су одређене и пароле и њихови узвикивачи.
Јосип Броз Тито се обратио говором са балкона Народног позоришта, а на преподневној војној паради партизанске трупе су продефиловале уз звуке марша „На Дрину“.[7]
8) Већ смо говорили да је Јосип Броз и те како водио рачуна о датумима, тако да дан (17. јул 1946. године) када ће бити стрељани генерал Драгољуб Михаиловић и остали осуђени на смрт на Београдском процесу (1946) није изабран случајно. На исти дан 1918. бољшевици су у Јекатаринбургу ликвидирали заточену царску породицу Романових.[8]
9) Јосип Броз Тито је користио „плави воз“, док је Јосиф Висарионович Џугашвили (Стаљин) од 1941. године користио „зелени вагон“ (оклопљен салон-вагон) којим је, између осталог, путовао и на савезничке конференције у Техерану (1943) и Јалти (1945).[9]
„Зелени вагон“ се налази у Стаљиновом музеју у његовом родном граду (Гори, Грузија), фото: „Википедија“
10) Социјалдемократа Вили Брант (1913-1992, канцелар 1969-1974) је као канцелар Западне Немачке приликом званичне посете Пољској клекнуо 7. децембра 1970. године пред спомеником у Варшавском гету (а не у Аушвицу како се понекад мисли), одајући почаст жртвама нациста. Непосредно после овог догађаја, лист „Шпигл“ је спровео анкету у Западној Немачкој са следећим исходом: 41 % грађана подржало је тај Брантов чин, 48 % грађана га је сматрало претераним, док 11 % анкетираних није имало став о томе. [10]
© Bildarchiv Preußischer Kulturbesitz
11) Николае Чаушеску, генерални секретар Комунистичке партије Румуније (1965-1989) и румунски председник (1974-1989), био је најодликованији социјалистички лидер од стране западних држава током Хладног рата. Не само да је окићен француском Легијом части, већ су га одликовале и државе попут Аустрије, Норвешке, Данске, Шведске, Португала, Италије, Западне Немачке, Велике Британије итд.
Можда неком све ово звучи чудно, имајући у виду страховладу румунске тајне полиције Секуритатее, али у свакој осмишљеној спољној политици крије се „дубина“ деловања – Запад је посредно и непосредно подржавао свакога ко је на било који начин поткопавао Источни блок. Подсетимо да Румунија није учествовала у инвазији Варшавског пакта на Чехословачку (1968), да је Чаушеску осудио совјетску инвазију на Авганистан (1979), да је Румунија одбила да се придружи бојкоту Летњих олимпијских игара у Лос Анђелесу (1984) од стране земаља из совјетског гравитационог поља итд.
Иронија судбине је да децембра 1989. године Чаушескуа нико није ни покушао да спасава, а када је свргнут са власти 22. децембра, а потом стрељан три дана касније – неколико његових одликовања је опозвано. (Дописаћемо да је 1990. године и Совјетски Савез повукао оба Ордена Лењина, који су румунском генералном секретару додељени 1973. и 1988. године).[11]
Гесло је изнова доживело популаризацију у научнофантастичном роману „Луна је окрутна љубавница“ (енг. The Moon Is a Harsh Mistress, 1966), који је написао амерички књижевник Роберт А. Хајнлајн (1907-1988).
Данас горенаведену крилатицу обилато употребљавају и економисти и политичари, а својевремено је нарочито експлоатисао монетариста Милтон Фридман (1912-2006).[12]
[1] Јован Маркуш, „Двије црногорске химне,“ „Глас Црногорца“ од 19. октобра 1999. године,
http://www.njegos.org/heritage/himne.htm,
http://en.wikipedia.org/wiki/Ubavoj_nam_Crnoj_Gori,
http://en.wikipedia.org/wiki/Onamo,_%27namo!
[2] Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921) и Устав Краљевине Југославије (1931):
[3] Дописаћемо да је један од вођа револуције и највећи песник мађарског романтизма Шандор Петефи (рођен као Александар Петровић) погинуо 1849. године, највероватније у бици код Шегешвара, борећи се на мађарској страни.
https://en.wikipedia.org/wiki/Hungarian_Revolution_of_1848
[4] http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_(1920%E2%80%941946)
[5] Re di Croazia, principe di Bosnia ed Erzegovina, voivoda di Dalmazia, Tuzla e Temun
http://it.wikipedia.org/wiki/Aimone_di_Savoia-Aosta_(1900-1948),
http://sh.wikipedia.org/wiki/Rimski_ugovori_izme%C4%91u_Italije_i_NDH,
http://sh.wikipedia.org/wiki/Tomislav_II,
http://www.vecernji.hr/hrvatska/tomislav-ii-nije-htio-biti-kralj-zemlje-koju-ne-poznaje-372616
[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Victor_Emmanuel_III_of_Italy,
http://en.wikipedia.org/wiki/Umberto_II_of_Italy,
http://en.wikipedia.org/wiki/Italian_general_election,_1946,
http://en.wikipedia.org/wiki/Italian_constitutional_referendum,_1946
[7] Видети документарни филм о Двадесетседмом марту аутора Дејана Зечевића (СЈУ „Филмске новости“, ТВ „Пинк“, 2006),
https://www.youtube.com/watch?v=GU0r34qRIjY&t=2m25s
[8] http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-streljan-general-draza-mihailovic.html
[9] http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Stalin_Museum,_Gori
[10] http://en.wikipedia.org/wiki/Warschauer_Kniefall
[11] http://ro.wikipedia.org/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu,
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu
[12] http://en.wikipedia.org/wiki/There_ain’t_no_such_thing_as_a_free_lunch,