Рођен у Дрежнику поред Ужица,10. априла (28. марта 1933. године) као седмо, од једанаесторо деце, од оца Ђорђа Гавриловића и мајке Славке Лијескић. Са три-и по године живота мајка му умире.
Као сироче,а и због детинства које је провео у ратном вихору Другог светског рата, а особито, како је сам говорио успоставе безбожне комунистичке власти након рата, па када се томе придода његово опредељење за свештени позив трновита стаза му је била као предодређена…
Основну школу је завршио у родном Дрежнику, а реалну Гимназију у Ужицу,у којој је био ослобођен матуре као одличан ученик. 1949/1950. Уписује знамениту Богословију Свети Сава у Београду у манастиру Раковица, због чега његовој породици политичке власти прете прогоном, оца и браћу малтретирају и присиљавају да заведеног Жарка врате кући, а брата му прогоне на принудни рад.
У трећем разреду Богословије мобилишу га државне власти и шаљу на одслужење војног рока. У војсци је перманентно саслушаван под разним оптужбама, као непријатељ и шпијун, уз свакодневна обећања да ће бити свега ослобођен ако напусти Богословију. И поред свега Жарко завршава војску, а потом и Богословију где такође бива ослобођен матуре – Испита зрелости као одличан ученик.
У септембру 1956. год. са Душанком ступа у брак, који је после бројних перипетија, по његовим речима 1974. год. разведен. Можда је потребно овде опоменути се самих речи оца Жарка, који каже да је увидом у досије УДБЕ који је о њему вођен успео да реконструише целокупну игру Државе и УДБЕ у разбијању његовог брака.
Двадесет првог септембра 1956. год. рукоположен је у чин ђакона у београдској цркви Ружица на Калемегдану, од стране викара тадашњег српског Патријарха Германа, епископа Топличког Доситеја Стојковића, а за свештеника сутрадан 22. септембра исте године у Капели Патријаршије, од стране српског Патријарха Германа Ђорића.
У јесен 1956. год. уписао је Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, а завршио 1961. год. и заједно са још једном монахињом добио награду као најбољи студент.
После праксе у Ужицу постављен је за пароха у Шилопају 1956. год.
Године 1957. премештен је у Цветке код Краљева, а 1970. год. у Београд за пароха при Храму Покрова Пресвете Богородице на Црвеном Крсту, одакле се повукао да би наставио да се бави научним радом.
Пропале су му две стипендије Светског Савета Цркава, једна у Атини а друга у Лондону само зато јер комунистички режим није дозвољавао да му се изда пасош.
Ово је вероватно други разлог због којег ће режим добити највећег противника и критичара његове ретроградне безбожне идеологије.
Предлогом владике Жичког Василија и Светог архијерејског Синода, а уз стипендију Светског Савета Цркава одлази на постдипломске докторске студије на Оксфорд од 1967. до 1970. год.
Године 1974. на Оксфорду бранио је Докторат из филозофије по позиву Оксфордског универзитета на тему:
„Бог, човек и њихов међусобни однос у филозофији Божидара Кнежевића“.
Иако је рад добио од стране ментора најласкавија признања званично саопштење му никад није уручено на дугом путу закулисних тајних служби.
Паки и паки… како каже литургијска молитва, отац Жарко по други пут, сада брани Докторат 1974. год. у Београду на Богословском факултету, са темом „Религија у филозофији Божидара Кнежевића“.
И опет и опет, трећи пут – Трипут Бог помаже, како каже народ, 1984. год. на Философском факултету универзитета у Београду брани Докторат на тему “ Претпоставке за једну филозофије религије у делу Божидара Кнежевића“.
И тада ментор троструком доктору одаје признање „отац Жарко Гавриловић је Србин који данас најбоље познаје лик и дело Божидара Кнежевића“. Ово је моје скромно сведочанство са тога догађаја.
Године 1980. је пензионисан, а Патријарх Герман га потом поставља за пароха при Храму Светог Саве у Београду.
Тада окупља групу интелектуалаца и монаха и покреће буру у учмалом друштву Српском, тражећи право да се наставе, пре Другог светског рата започети радови на изградњи Храма Светог Саве на Врачару у Београду.
Распадом комунистичког режима стварају се претпоставке вишестраначког политичког живота у Србији. У свим овим пословима активно учествује отац Жарко, како на стварању политичке климе тако и ма формирању политичара који ће касније постати вође такозване опозиције комунистичком систему. На жалост и његову и народну разочарање није изостало. Шињели су се мењали али дух комунизма којим су многи новоформирани политичари били задојени пројављивао се у њима с времена на време, а све по потребама оних који су били њихови главни налогодавци: разне обавештајне службе, разнолике идеологије, владине и паравладине, како домаће тако и стране.
Тако се урушавала могућност политичког препорода Отаџбине и народа, а обистинила се пророчка мисао Светог Владике Николаја, да падом комунизма једино Срби неће знати којим путем треба ићи даље.
Због свега тог разочарења оснивач је Српске Светосавске странке. И како је сам рекао да су га избором за председника „увалили у живо блато политике“.
У служби Богу и свом роду потрошио је петнаест година а да је мало тога учинио, или како он сам каже “ скоро ништа“. Остали су међутим бројни говори, интервјуи, чланци, и најмање петнаест књига.
Године 1989. спречио је приказивање богохулне представе о Светом Сави Синише Ковачевића у Југословенском Драмском Позоришту.
Организатор је бројних протеста против декадентних парада перверзних особа.
Научни и књижевни рад оца Жарка Гавриловића оцењиваће позванији, његово писано наслеђе је обимно, биће потребне генерације теолога и филозофа да истраже и објаве необјављене рукописе, који чекају светлост дана.
Благословом Светог архијерејског Синода био је уредник Енциклопедије Православља, као и Лексикона православног Буквара.
Бројне су књиге са темама Богословског, филозофског, политичког, националног и државног питања.
Написао је више од педесет књига, још толико је у рукописима које нису издате.
Ауторска библиографија књиге и сепарати Др Др Др Жарка Гавриловића броји око 50 издатих и приближно 100 неиздатих наслова.
Чланци по разним часописима у само сакупљеним чине број од преко 200, а од 2000. год. због заузетости националним радом престао је да сакупља библиографске податке.
Бројни су прикази и рецензије на издања других аутора.
Приближно 200 наслова објавили су други аутори о Др Жарку Гавриловићу.
Неколико хиљада предавања по разним темама у свим градовима Србије, али и у иностранству, а посебно у Богословским школама држао је отац Жарко. Постоји попис мањег броја ових предавања која су сачињена по сећању.
Такође су знатни и многи преводи, треба само издвојити 19 псалама – Српски Псалми.
Полемичка библиографија можда је и најпрепознатљивија, јер, како су то други назвали отац Жарко је имао „веома опак језик“.
Преузето:
Недозвољена беседа о. Јована Благојевића (1952–2025) на опелу проте Жарка Гавриловића
https://stanjestvari.com/2025/04/14/nedozvoljena-beseda-o-jovana-blagojevica-1952-2025-na-opelu-prote-zarka-gavrilovica/
(Саобразити дечијем узрасту и поимању)
Ја сам ваш Вероучитељ, тачније учитељ и вероучитељ, дакле, нови духовни родитељ, а ви сте моја нова духовна деца. Има разлике између ваших родитеља и нас ваших учитеља и вероучитеља.
Ваши родитељи су вас физички родили и одгајили, а сада су вас послали у школу да вас ми духовно родимо: у духу и знању, вери и моралу, па када стекнете нова знања, ви ћете почети нови духовни живот. Према томе, школа ће бити ваш нови дом, а ја ваш нови родитељ, док ћете ви међу собом бити као браћа и сестре.
Ви сте, дакле децо, дошли у школу да почнете нови, духовни живот. Ми учитељи, као ваши нови родитељи, бдећемо и старати се о вашем духовном узрастању и усавршавању, тако да постанете добри, учени, васпитани и морални људи. Веронаука није само учење о вери, већ и вајање у вама Божијег лика, стварање од вас Божије деце.
Бог и ваши родитељи дали су вам ваше физичке очи којима можете да гледате себе и овај материјални свет. Ми ћемо покушати да вам отворимо ваш духовни вид, да развијемо ваше духовне моћи и способности, како бисте упознали један други, нови и огромни свет — свет писмености, знања, вере и културе.
Пре свега, пред вама је овде Азбука српске ћирилице. То су слова којима пишемо и дишемо, са којима ћемо легати и устајати, са којима ћемо се од сада увек дружити и сусретати по дану и у ноћи, на јави и у сну. То су слова која ћете, постепено и поступно, сазнавати, која би требало да волите као зеницу свога ока, јер ћете помоћу тих слова, уз каснију допуну црквенословенских и старословенских слова, да читате све оно што су ваши преци писали и стварали у вековима који су прошли. А тим истим словима ћете и ви сами, кад одрастете и завршите своје школовање, писати своје поруке, песме и књиге својим потомцима. Тако ћете се, путем писмености и образовања, ухватити у свеопшти ланац живота са својим прецима и потомцима, где ћете и ви бити један беочуг тога ланца.
Пред вама су тридесет слова наше ћириличне Азбуке, коју су, углавном, саставили Света браћа Ћирило и Методије, а касније дорадио Вук Караџић. Наша азбука је најпростија и најсавршенија на свету, и у њој сваком посебном слову одговара посебан, непроменљив знак и посебан глас (изговор). Са ових тридесет слова наше Азбуке, када их потпуно савладате и научите, моћи ћете да кажете све што замислите, да напишете на нашем језику све што кажете, да заувек овековечите ваше мисли, осећања и идеале.
Дакле, све што хоћете да замислите, да кажете и напишете на нашем језику, то ћете учинити помоћу ових тридесет слова наше Азбуке.
Слова су, дакле, у култури и образовању, основни материјал којим је, и из чега је, написана нека књига, писмо, порука. Она су видљив материјал којим изражавамо наша невидљива осећања, наше мисли, тврђења, оспоравања, којима преносимо своје поруке кроз време и простор, којима остављамо писмени траг за собом и о себи. Она су вештачки, измишљени знаци који се отискају низ време преко природних ствари — боје и папира, како би оставили трагове свога постојања, стварања и делања.
Као кишне капи што чине потоке, а потоци реке, реке се, пак, сливају у мора, тако и слова дају речи, удружене речи дају реченице, више повезаних реченица дају пасусе, а сви пасуси у књизи чине једну велику, огромну књигу.
И као васиона што је саграђена од атома, а зграда из цигли, тако је и једна књига написана од ових тридесет слова наше Азбуке. И атоми се удружују у молекуле, а цигле у редове зидања неке грађевине, тако се и слова удружују у речи, а речи у реченице, реченице у мисао, мисли у пасусе, и тако сређени пасуси стварају једну написану књигу.
Што је бољи распоред тих речи у једној књизи, то су боље мисли, то су савршеније поруке једне књиге, таква књига је боља, лепша и потребнија свима људима.
До сада најбоља и најсавршенија књига, која је икада написана у роду људском за све људе света, јесте Јеванђеље Господа нашег Исуса Христа, а онда цео Нови завет, затим Стари завет, дакле цело Свето писмо, као и мудрост и учење светих отаца који нам показују пут спасења, то јест како да дођемо до Бога, до Христа, до Раја — заједнице живота са Богом.
Главна порука, деци и људима, из свих ових књига јесте: „Будите ви, дакле, савршени као што је савршен ваш Отац небески" (Мт. 5, 48).
Циљ нашег рађања овде на земљи јесте да постанемо слични Богу, да будемо синови једнога Бога Сведржитеља, а са људима да будемо браћа. Зато идемо у школу, учимо разне науке да видимо колику је мудрост, лепоту и доброту Бог просуо по свој Својој творевини. „Небеса казују славу Божију, и дела руку Његових гласи свод небески", каже Псалмопојац (Пс. 18, 1).
Зато се потрудите, дечице моја, да што боље савладате сва слова ове Азбуке, да их знате напамет, у свако доба дана и ноћи, писати и читати, са њима речи уобличавати и књиге стварати, како бисте једног дана постали писмени и мудри пред Богом и људима, пред прецима и потомцима. Без ових тридесет слова, који ће бити основни елементи ваше писмености, нећете моћи у животу ништа значајно остварити, нити и један други језик научити. Другим речима, биће те слепи код очију.
Стицање знања је мукотрпан, али частан посао. Вас су родитељи зато и послали нама да вас образујемо и васпитамо да постанете људи. Све друге науке ће помоћи вашем образовању, просвећивању, умном усавршавању, али ће Веронаука помоћи и вашем васпитању — образовању ума, срца и воље — да будете прави Божији људи. Биће то тежак, али частан посао за све нас.
Онако како сте, с муком, учили да физички проходате и ходате, тако ћете се, трудом и вежбом, учити и научити да духовно ходате по бескрајном беспућу света књиге и писмености.
Па какако вам је било тешко и мукотрпно да се научите да физички ходате, тако ће вам бити тешко да се научите да духовно ходате по беспућима разних књига, мисли и теорија. Падали сте и устајали као мала деца кад сте некад покушали да проходате; и опет устајали и падали, али сте ипак успели да се научите да физички ходате. И сада ћете, условно и фигуративно речено, падати и устајати, понављати школско градиво и утврђивати га, све дотле док оно не постане саставни део вас самих, док не буде ваше знање, ваш манир мишљења, ваша стална навика говора. А речено је: „Навика је друга природа".
Учење ових слова јесу ваши први кораци у свет културе, ваш први духовни ход и прва степеница вашег усавршавања, ради успона у небеса стваралаштва, ваше стално пењање, усхођење у свет савршенства.
Добро нам дошли, наши мали пилићи!
(Овај текст, као и све друге текстове, дужан је вероучитељ да прилагоди дечијем схватању и узрасту.)
Апликација је један, самосталан HTML фајл. Довољно је да га двапут кликнеш — отвориће се у твом интернет прегледачу (Chrome, Safari, Edge…). Не захтева интернет везу нити инсталацију.
У бочном менију налази се списак свих слова ћирилице. Кликом на слово приказују се сви појмови који почињу тим словом, поређани по редоследу из књиге.
У поље за претрагу укуцај део речи коју тражиш. Док куцаш, испод поља одмах се појављује листа предлога — кликни на жељени појам да одмах видиш његову дефиницију.
Свака дефиниција има дугме за преглед скениране стране из оригиналне књиге, на којој се појам налази — тако можеш видети и илустрацију и изворни текст.
На дну бочног менија налазе се пречице до посебних текстова: биографија оца Жарка Гавриловића, обраћање вероучитеља деци, ово упутство и реч приређивача дигиталног издања.
Пошто је сав садржај (текст, слике и звук) уграђен у сам фајл, апликација у потпуности ради и без интернет везе, на рачунару или телефону.
Дигиталну, HTML, верзију Словарице оца Жарка Гавриловића прилажем, као захвалност оцу Жарку за све, српском роду на корист и спасење, као и свим добронамерним људима који су жедни Учења Господа Исуса Христа које чува, већ 20 векова, Православна Црква. Молим све, ако уочите грешке у мом скромном доприносу, да ми не замере већ да наставе са развојем пројекта објављивања дела, у дигиталном облику, протојереја др Жарка Гавриловића.
Слава Господу за све!
1.9. 2026. год.