Поводом скандалозног ћутања о награди „Доситеј Обрадовић“ академику Данилу Басти за животно дело
Слободан Дивјак
Слободан Дивјак: Повратак Талибана и (без)смисао НАТО интервенција
Укупни биланс америчког предвођења НАТО интервенција је поразан, јер ни у једној од земаља које су биле њихов објект нису успеле да успоставе либерално-демократски систем
Слободан Дивјак: Морална беда наших академских институција
Већина чланова Универзитета и САНУ, уместо буде морална савест друштва, постаје њен гробар за „шаку долара“ и нешто привилегија на основи којих добијају мрвице са трпезе ванправно утемељене Моћи
Слободан Дивјак: Одбрана Зорана Ђинђића – покушај немогуће мисије
Ђинђићева критика Милошевићевог „легализма“, била је само алиби за устоличење, прекривено наравно демократским реторичким обландама, децизионистичког „нелегализма“
Слободан Дивјак: Национализам – шта је то?
Либерално схваћена нација није етнокултурни већ државно-терторијални ентитет, што ће рећи да је очување њеног територијалног интегритета један од темељних принципа
Слободан Дивјак: Мигранти и проблем апсолутног странца
Давање држављанства већем броју миграната из радикалније исламизираних земаља представљало би опасност да они врше дестабилизујући притисак на Србију да им легализује њихову културну традицију
Слободан Дивјак: Зашто Апел 88 брани једног аутократу?
Потписници Апела 88 подржавају дубоко антилиберални и антивицилизацијски покушај – покушај насилног погромашког потискивања вишевековне црквене традиције
Слободан Дивјак: Превратни карактер грађанских протеста у Србији
Прорежимски критичари грађанских протеста у Србији најчешће прибегавају оцени да су ти протести лишени било каквог позитивног програма у којем би био назначен начин решавања било којег од актуелних друштвених проблема
Полемика В. Костића и С. Дивјака о САНУ, (не)постојећим критеријумима и „беспризорним нападима“
Из листа „Данас“ преносимо полемику председника САНУ Владимира С. Костића и философа Слободана Дивјака
Слободан Дивјак: Председник Академије и подаништво
Оваквом пасивизацијом Академије којој је на челу, Владимир Костић ствара од ње опортунистичку институцију која ће, због свога подаништва, све више бити излагана презиру не само критичких интелектуалаца, већ и сваке власти