Мирослав Алексић

Мирослав Алексић: Кидисање на Бога

Крст га придржава да не падне. / Издигао га је и он лебди над амбисом. / Човека је најзад сломио крст, / држи у рукама руке крста и тело крста / а не види да је распет на њему

Мирослав Алексић: Пребиловци

Тих неколико корака, док не уђеш, / крећеш се у смеру сказаљки на сату / да те не би прогутало време. / Кад уђеш и помолиш се / за душе четири хиљаде / два пута убијених Срба

Мирослав Алексић: Кућа Ипатијевих

Шта ако Романови једноставно оживе, / ако куршумима искидана тела / заплешу поново, / ако их нисмо убили у подруму / куће Ипатијевих, / обичне куће на углу света, / у обичном подруму на дну човека