Весна Радовић

Весна Радовић: Над Призреном су некад звонила многа звона

Све било је некада, младост, ти и ја, коју још увек препознајем Шћућурену испод отвореног кишобрана Док се држи за руке и кришом љуби, мада све прошло је Истопило се као снег у пролеће Као Снешко кога су деца погазила… Read More ›

Весна Радовић: Зовем се Јефимија

Господе, све си ми дао и све узео Мени, кћерки угледног српског властелина Што је последњи пут пратио цара На путу за Свету Гору И жени деспота Угљеше Мрњавчевића Пред којим се клањао византијски двор Најумнијој и најраспеванијој Међу земаљским… Read More ›