Разговор Ивана Јовића и Владимира Коларића поводом изласка Коларићеве књиге „Хришћанство и филм“ (Отачник и Бернар, 2017). Црква Василија Острошког, Бежанијска Коса, 14. децембар 2017.
Continue reading „Иван Јовић и Владимир Коларић: Хришћанство и филм“
Неко ко себе сматра православним хришћанином не би смео да има осећај ни тријумфализма, ни супериорности ни изолованости своје позиције. Ми живимо своју веру онако како је живимо кроз свакодневни подвиг али ми смо окружени светом и некаквим уметничким делима и мисаоним формама које нам помажу да се снађемо у тој стварности. Уметност има своје законе који не зависе увек од свести, уверења и намера својих аутора. Свака уметност која има значајнију улогу у нашој спознаји стварности и самоспознаји има религијску конотацију. Погрешно је одбацивати туђе стваралаштво само зато што смо умислили супериорност властите позиције, каже аутор књиге „Хришћанство и филм“ др Владимир Коларић у разговору са нашим Милошем Милојевићем
ОВК је била организација која је војно структурисана, по командним зонама на одређеним географским подручјима на Косову и Метохији. У свом саставу имала је многобројне официре бивше Југословенске народне армије, али и из других земаља. На тај начин, са неколико хиљада припадника током 1998. године који су вршили герилске и терористичке акције, ОВК је створила атмосферу страха, небезбедности и неравноправности. Неспокојство се рефлектовало на читаву државу, па и на међународни фактор, каже историчар Бојан Ђокић, коаутор изложбе „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“.
Изложба је након београдске поставке одржана и на Правном факултету у Крагујевцу између 6. и 15. децембра. Од понедељка, 25. децембра, изложба ће бити постављена у Дому војске у Краљеву.
Први пут објављено 23. 11. 2015.
На тринаестом сабору Витезова упознала сам се са Валеријем Шамбаровом, познатим руским писцем. Он је тада одржао предавање и представио своју нову књигу „Фашисти Европе“. На дар добих дивну књигу о скитској историји и договорисмо интервју.
Његово предавање, свеобухватно и исцрпно поткрепљено подацима, било је прожето занимљивим паралелама и проницањем у узроке дешавања. Шамбаробвљеве историјске анализе, есејистичке колико и историјске, већ неко вријеме пратим на „Завтра“. За љубитеље повијести његови чланци представљају искуство равно читању историјских романа.
Continue reading „Валериј Шамбаров: Ритуалним убиством руског цара руковођено из Америке“
За Рајка Корњу чуо сам први пут (мој грех) кад сам га и угледао – било је то на трибини „Разговори о Сребреници“ Српског удружења „Ћирилица Београд“. Тад сам сазнао да је овај Србин из Темишвара новинар, доктор наука, директор за медије Савеза Срба у Румунији, али и члан Руководећег савета Румунске националне телевизије. Био дописник са Косова и Метохије. Његова докторска теза која се бави ратом у бившој Југославији објављена је само на румунском. Др Корња је говорио на крају трибине и није се држао стриктне Сребренице, већ је за тему свог излагања узео медијски третман Срба у ратовима на простору бивше Југославије, са посебним нагласком на дезинформације – што је тема која мене опседа последњих двадесетак година.
Continue reading „Рајко Корња: Срби нису схватили на време да реч може бити убојитија него бомба“
Доносимо разговор који је поводом јубилеја Комнена Бећировића, водио са њим књижевник професор Радомир Батуран, оснивач и уредник сајта и часописа www.ljudigovore.com на коме је текст управо изашао. Ми га објављујемо са иконографијом која је наша поставка.
У време пред-предизборне кампање разговарали смо са Илијом Драшковићем, председником Извршног одбора омладине ДСС-а о кључним темама српске политике. Господин Драшковић говорио је о стању у ДСС-у, коалицији са Дверима, међуодносима на српској политичкој десници, косовској политици садашње власти и њеном спољнополитичком опредељењу. Наравно, реч је било и о очекивањима од евентуалних предстојећих избора.
Continue reading „Илија Драшковић: ДСС је за прекид преговарачких процеса са Приштином“
