Институт Арчибалд Рајс сматра да је за РС најбоље и најбезбедније решење да на своју територију позове јединице руске војне формације „Вагнер“ и да их овласти да предузму све неопходне безбедносне мере
Српске земље
Горан М. Јанићијевић: Од „Принципових дана“ до селективне таблофобије градоначелнице Карић у Сарајеву 2023.
Уместо феноменолошког посматрања Видовдана, фокусу је на недавном постављању двојезичних табли на улазима у град Источно Сарајево
Горан Комар: Све у вези са cрпским народом на простору Црне Горе своди се на једну тежишну тачку – Цркву
Када год се у историји наш народ у Црној Гори и Херцеговини нашао на рубу одржања, упрезане су најснажније личности, независне, упућене, светачке. Увијек су те личности водиле на изворе вјере, на изворе културе
Милан Благојевић: Српско ропство
У тако поцијепаном народу наша национална застава временом постаје само комад обичне тканине, којег ће нове генерације, ненаучене да припадају Републици Српској, бити спремне да замијене сасвим друг(ачиј)ом тканином
Милош Стојковић: Плач Старе Србије – како је „излечен“ македонски раскол
Ако изгубимо и Мајку Цркву нестаће и корена и извора… Српство Старе Србије плаче да ми живи не позавидимо мртвима!
Душан Илић: Статистика као игра у којој увек губе Срби (поводом пописа у С. Македонији)
Резултати пописа оголили су политичке процесе и статистичку науку као слушкињу колонијалне политике, али и однос званичног Београда према српском питању у Северној Македонији
Свештеник Живко Илић: Република Српска – резултат дјеловања божанске икономије
Најбољи однос према Републици Српској јесте сљедећи: свако некʼ дâ колико може, не више али ни мање од тога. Жив је Бог и жива ће бити душа наша
Горан М. Јанићијевић: Путоказ Богородице Одигитрије кроз Републику Српску
Нисам постао само савезник Републике Српске, и то у раздобљу од најмање петнаест протеклих година, већ сам у наведеном раздобљу постао део Републике Српске
Мирослав Здравковић: У српској Херцеговини или Слобода у шест слика
Слобода у шест слика је опис најјачих утисака приликом седмодневног обиласка (шест ноћења) источне Херцеговине
Стефан Каргановић: Пропуштена шанса Републике Српске
Да су декрет о „негирању геноцида“ од почетка прогласили ништавним – што он заправо и јесте – и да су објавили разлоге зашто је то тако, склопила би се из основа друкчија политичка слика
Александар Б. Ђикић: Унутарсрпски сукоби у Црној Гори, дириговани или спонтани?
И овај текст морамо завршити као и прошли на ову тему: „У памет се браћо Црногорци“! Мило вам је још увек председник државе
Борис Јовановић: Комитски кастиг
Неокомитски покрет упакован у шишњарски целофан квазипатриотизма, има још мање везе са патриотизмом, него са ондашњим комитима
Борис Јовановић: Жито у кукољу
Ово што сад личи на оздрављење може и заличити на акутну фазу болештине чак и оним добрим видарима који видање заснивају на нади
Борис Јовановић: Јадиковка Милових домобрана
Доста је било домобранских гљива лудара, превише је било и кокаинске дипломације, а и одвратног и гњецавог патриотизма на унијатским стероидима
Стефан Каргановић: Бонска овлашћења или Како раскринкани блеф постаје недавно откривена „топла вода“
У време када је Република Српска изложена све јачим нападима, класичан српски приступ резимиран у изреци о кићењу туђим перјем није нимало паметан
Стефан Каргановић: Перфидни Албион и „иконокластички“ скандал у Босни
Када оздрави, прва ствар коју председник Додик треба да учини је да провери од врха до дна своју сарадничку екипу из ресора безбедности
Борис Јовановић: Помјерање планина
Елем, нека Здравко и даље гледа у планине, само нека што прије засуче рукаве, јер ваља нам под тим планинама слободно и часно живјети
Борис Јовановић: Дубока милогорија
И још се није слегнуо одјек побједничког усклика, а схватили смо да није ни почело. А ваљда би нешто коначно морало и да почне…
Александар Б. Ђикић: Црна Гора – државништво против политиканства
Из појединих „победничких“ црногорских кругова долазе тонови који могу да забрину. У памет се браћо Црногорци. Прокоцка ли се ова шанса, наредне неће бити
Александар Тутуш: Нови митрополит
За Новог Митрополита најмањи је посао одржати устројство Христове Цркве у Црној Гори. Она је у чврстим рукама Ђедових чада, стотинама свештенослужитеља, монаха и монахиња
Борис Јовановић: Извините због хапшења
Није ваљда да је хапшење лоповчине, лопина и лоповчића чист идеализам… Није ваљда да је бескомпромисни обрачун са мафијом потпуна утопија
Борис Јовановић: Ко то тамо плаче
Мора ли се оволико и овако жалити оно што свуда дође и прође, па је ето прошло и ође иако су мислили да је вјечно…
Душан Илић: Будућност Црне Горе
И ако се једног дана Црна Гора врати тамо где припада, у састав Уједињене Србије, никада више не смемо себи дозволити да правимо федерацију са самим собом
Борис Јовановић: Свануло је
Свануло је свима који желе да сване. Свима којима је дозлогрдио мрак, свима који су у мраку сачували извиискру
Стеван Гајић: Невоље с Наваљним и борба за наратив
Старе асоцијације на „бугарски кишобран“ из времена хладног рата, као и никада разјашњени случајеви Скрипаљ и Литвињенко, довољни су да поставе тон у бубњеве
Горан Комар: Поглед на перспективе предстојећих политичких избора у Црној Гори
Победа се по мом осјећају може остварити само неодложним стварањем нове националне (српске) политичке организације коју ће водити нова лица
З. Чворовић, В. Димитријевић: Kрволочни „аутокефализам“, одбрана светиња и владика Јоаникије
Аутокефалност не могу да траже атеисти, агностици, иноверни или отпадници из Мирашеве секте, а управо се овакве особе у јавности појављују као главни заговорници аутокефалне цркве у Црној Гори
Петар Гордић: Да ли постоје ствари које не постоје?
Ако нешто вреди у савременој Црној Гори, онда су то ови људи који протестују против правног насиља власти против СПЦ. Не дамо светиње!
Мирјана Радојичић: Црна Гора данас – усвајање једног закона и изгледни крај једне аутократије
Први човек актуалног црногорског режима истрајава у свом (само)убилачком настојању које датира још од тренутка проглашења црногорске независности 2006. – да од етнички истог начини различито
Микоња Кнежевић: Мали диктатор и Велики механизам
Ђукановић се показао не само као превејани политичар, већ и као историчар, правник, статистичар, историчар идеја, па чак и као – теолог. Не зна се гдје је имао више успјеха