Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, Козарске Дубице. Треба ићи од општине до општине, од града до града, од села до села. Жртве нашега народа су биле огромне… Read More ›
Тврдња данашњих хрватских официра и захтев Хрватске да је „Јадран“ њихов јер је седиште „Јадранске страже“ било у Сплиту, нема никакве основе
Данас се навршава 15 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу код Пећи, на Косову и Метохији, а за тај злочин нико још није одговарао.
Доносимо оригинални научни рад Бојана Ђокића о масакру у Старом Грацком, написан 2016. године
На Видовдан немилосрдно се руше темељи, затиру корени сведока најславније српске историје Комплекса касарни 17. пука у Ваљеву
Објављујемо одломак из Ратног дневника команданта Треће армије, генерал-пуковника Небојше Павковића, који је објављен 2017. године под насловом „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају ‘Милосрдног анђела’“
Добро упућени претпостављају да је реч о имовинско-правним питањима везаним за одређене објекте који ће, према предлогу закона, бити у саставу будућег Меморијалног комплекса
Комплетан кадар који је водио успешно Ратну морнарицу у одбрани од агресије НАТО-а је пензионисан и можда је то својеврстан чин признања да су то чинили успешно.
Доносимо публикацију ОД АПЕЛА ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ из 1982.г. ДО АПЕЛА из 2017. г. коју је приредио протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
Наставник Марко Стојановић, заједно са својим колегом Пауном Живковићем, отет је 28. септембра 1999. године у Урошевцу. Том приликом је пољски контигент КФОР-а био задужен за њихову безбедност
Народ је на гробљу шапутао да је сахрањен човек који је одавно „умро“ и који је међу нама – живима ходио само да би сведочио истину о својим киднапованим синовима
Због Ваше ћутљивости, одлучих да Вам путем јавности пошаљем документ који тешко оптужује војску Сједињених Америчких Држава, али и Вашу државу, стоји у другом отвореном писму историчара Бојана Ђокића америчком амбасадору у Београду Кајлу Скоту
Користим ову прилику да Вас подсетим на убиство мога деде од албанских паравојних формација јуна 1999, а у чије убиство су умешани припадници војске Сједињених Америчких Држава, пише у писму историчара Бојана Ђокића амбасадору САД Кајлу Скоту
Уколико изаберемо да потиснемо истину о родоубиству почињеном над Србима у тзв. Независној Држави Хрватској и коначно је препустимо личном и колективном забораву, онда бирамо да кријемо истину о језивом злочину који готово да нема паралеле у савременој историји
Власт у Србији, оличена у опскурној фигури Александра Вучића, чини све што је у њеној моћи да исмевањем вековне светиње и аманета наших предака, косовског завета, у нашем народу убије и последњи траг наде
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу формално је завршио своју неславну каријеру и затворен је последњег дана децембра 2017. године. Преостале послове довршиће незграпно названи „Резидуални механизам.“
Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама,… Read More ›
О општој култури једног народа, а посебно о култури сећања, говори и наш однос према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима. Међу њима су и они који су, као поражена страна, ликвидирани… Read More ›
Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица… Read More ›
Излагање Драгане Трифковић на београдском окупљању учесника Јубиларног свесловенског сабора поводом стогодишњице од почетка Октобарске револуције, а под геслом „Памтимо и славимо светост православног цара“
Остависмо беле руже на хумкама дечијим. Разастро се њихов мирис на месту где убијени и умрли малишани овог логора покојно снивају. Платили су данак за миран санак својим џелатима, па нас на хумкама сваке године тихо дочекују
Православни свештеник одржао је помен парастос настрадалој деци, а иза нас је остала само тишина, достојанство и нас тридесетак људи који смо одали дубоко поштовање за малишане којима је Независна држава Хрватска одузела право на живот. Са свећама у рукама,… Read More ›
Први пут објављено 11. 3. 2017. Рамуш Харадинај, један од команданата озлоглашене тзв. Ослободилачке војске Косова, у вишемесечном је средишту интересовања српске јавности. Још од хапшења у Француској немам илузију да ће он – човек који за 24 сата може… Read More ›
О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а… Read More ›
Више пута сам се обраћао дописима господину Александру Вучићу, како писмено тако и електронском поштом, са захтевом да се формира сличан Институт за истраживање ратних злочина на Косову и Метохији и код нас, али никада нисам добио одговор. Свест о… Read More ›
Пуцањ из митраљеза чу се издалека, и чула се људска гласна вика, јека. Пушке одјекују, свуд се крв излива, и у мајчином оку суза се пролива. Јунаци Крајине битку за битком губише. Богу се сви помолише и куће окадише. Млади… Read More ›
Историја српске науке испуњена је великим људским делима, осећајем одговорности и спремношћу да се у тешким историјским временима реагује. Године 1894. на данашњи дан, родио се Гаврило Принцип. Први који се после атентата Гаврила Принципа јавио у америчкој штампи био… Read More ›
Данас се навршава 200 година од смрти Карађорђа. И требало би да се сећамо, памтимо, учимо, поштујемо. Али… Ипак постоје они који се не могу убити, чак ни када их обезглаве или спале, чак и када затиру успомену на њих.
Добри познаваоци историје Јасеновца знају да је до данас широм света објављено више од 3.000 наслова на различитим језицима. У њима је објављено безброј фотографија са непотпуним или кривим легендама. Нажалост, објављене су поједине фотографије настале у немачким концлогорима са… Read More ›
Ако им се ове године дозволи нишки Официрски дом, следеће године можемо очекивати неки њихов програм на Чегру или – не дај Боже – у Ћеле кули. Ћутање и нереаговање довешће и до усвајања закона о једнополним браковима, а онда је… Read More ›
