Радослав Раде Круљ и мноштво ђакона, смештених у Двору књегиње Љубице, „пецаљкама” (дрвеним дугим штаповима са великом металном алком) вадили су усташке жртве из Саве
Противу заборава
Исповест Титовог генерала и народног хероја Јеврема Поповића: Голи оток наставак Јасеновца, на Сутјесци су нас пропустили четници
Никола Милованчев подсећа на важан интервју који је 1990. године дао комуниста из Ужица Јеврем Поповић, а који може бити пример искреног самоиспитивања
Срђан Воларевић: Лора
Шта мислиш, како је мени, жељном слободе, љубави и живота, да сапет твојим постојањем, гледам те ту, још увек сасвим правог и усправљеног преда мном?
Јован Мирић: Призори из НДХ
Нарочито се заузимао Мата Михалић из Ковачевца да се тај народ сав покоље рекавши да ако се тај народ пусти да се он одриче да буде Хрват, изјавиo сведок Јосип Коледић
Драган Хамовић: Чувар Зејтинлика
На вест о смрти чика Ђорђа Михаиловића (1928–2023), чувара српског гробља Зејтинлик у Солуну
Јован Мирић: Траума Николе Б.
Веровање тадашњих Срба да је свет добар, праведан и смислен – и да мора бити такав – било је угрожено тиме што им је, „ни кривим ни дужним“, нанета тежа повреда; настала је крупна неравнотежа у њиховој вери
Дејан Антић: Као што је заборављена Стара Србија, тако су заборављени и њени јунаци
О војводи Крсти Ковачевићу – јунаку Старе Србије
Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1995. (акција “Бљесак”)
Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Бљесак”, на српску област Западна Славонија, у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор „Запад”
Тридесет година од атентата на Монику Селеш
Починитељ Гинтер Пархе на суду у Немачкој није оптужен за покушај убиства него за наношење телесне повреде. Селешова по повратку на терен није била ни сенка некадашње играчице
Институт Арчибалд Рајс: Систематско умањивање српских жртава – коцкице најзад дошле на своје место
Кога уместо фабула политички договорене „историје“ занимају научно утемељене чињенице, нека не пропусти конференцију Института за истраживање Јасеновца у суботу 22. априла у 10 часова, у хотелу М у Београду
Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб
Марко Миљанов Поповић: Две похаре Куча
У први мах мислило се да је црногорска војска учињела онолика зла без заповиједи старијега, али се брзо знаде да је књаз Данило наредио да тако будне
Улога академика Николе Милошевића у избацивању Слободана Томовића са Филозофског факултета 1952.
Записник са суђења на Филозофском факултету, одржаног 4. јуна 1952. године. Оптужени Слободан Томовић избачен је са факултета по тужби Комитета комунистичке омладине на челу са Николом Милошевићем
Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године
Описани списак је као поклон доспео у Архив Српске академије наука и уметности и заведен је у Историјској збирци Архива САНУ под сигнатуром бр. 15092
Љиљана Жикић-Карађорђевић: Бранићу Србију и када будем мртва
На данашњи дан пре 24 године погинула је, са свега 42 године, током обављања борбеног задатка, када је њена група упала у заседу албанских терориста код Пећи
Милорад Додик: Свирепи злочин над Србима у Мркоњић Граду постоји, колико год га други игнорисали
И овај злочин, као и сви други почињени над Србима у Првом и Другом светском рату, као и Одбрамбено-отаџбинском морају стално да нас држе окупљене око своје Републике Српске, поручио Додик
Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ
Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије
Зорица Никитовић: Ђердан од мерџана (поводом годишњице страдања Срба од усташа у Старом Броду 1942)
Двадесети вијек српску земљу навиклу да кости премеће у мошти покрио је тамом и црнилом, крвљу и црвенилом, а Небо овјенчао славом и новим ђерданимa од мерџана
Протојереј Горан Ковачевић: Крај п(л)андемије или нешто ново
Важно је да се не руководимо страхом, већ вером и оптимизмом, јер Христос победи свет
Јован Мирић: Живот у туђим рукама
Током похода Францетићеве „Црне легије“ 1942. у околини Сребренице убијена су и два муслимана, Мехић Суљо и Мехић Ибро. „Њих су усташе убили јер су носили српске шајкаче на глави па су мислили да су то Срби…“
Протојереј Жарко Гавриловић: Како ћете изаћи пред Светог Саву (2012)
Народ Божији држи веру, свештеници и епископи користе ту веру и од тога узимају ушур и живе на високој нози, рекао протојереј Гавриловић патријарху Иринеју
Бернхард Шлинк: О дечјој игри званој „Некʾ цркне Србија!“ (из романа „Олга“)
Рат је за грађане, а не за сељаке. Ни за децу. Она мала и слабија морају да изигравају Србе и Енглезе док остали јуре на њих и деру се „Некʾ цркне Србија“ и „Боже казни Енглеску“
Јован Мирић: Извори ужаса
Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ
Јован Мирић: Сребреница јуна 1943. године
Примери технологије покоља Срба у НДХ на територији Сребренице у Другом светском рату
Жељко Кресојевић: Један коментар на „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
Кресојевић Нинка Милка (1937) је посвојена, преживјела рат. А Кресојевић Нинка Даница (1931) је умрла у логору Јастребарско, августа 1942, пише Жељко Кресојевић на „Стању ствари“
Драган Крстић: Медиокритетима који управљају Европом, која стоји иза геноцида над Србима на Косову, историја ће још приређивати изненађења (1980)
Не могу да заобиђем поређење са оптимизмом криминалаца, који такође верују да неће бити ухваћени у преступу. Али и нечињење представља огрешење о божанске законе
Јован Мирић: Усташки начини мучења и убијања
Усташких начина убијања Срба било је знатно више од педесет и седам, колико је забележио Гидеон Грајф
Солунски фронт као једна од раскрсница у историји српског народа: Слом Нијемаца за само 45 дана
На вијест да су Бугари потписали примирје у Солуну, њемачки цар Вилхелм Други упутио је телеграм бугарском краљу Фердинанду пун жучи: „Исход рата одлучило 62.000 Срба. Срамота!“
Јован Мирић: „А шта се може…“
И после одбијања милиције у Оточцу да оптуже усташу који је побио све рођаке и комшије Стеве Бракуса, Стево каже: „А шта можемо, можда је то и боље“
Јован Мирић: Град и село у НДХ
У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи?