Ако желиш да се свештеник не лаћа мача, не дирај у олтар! Кад је свештеник просуо крв у одбрани олтара, онда је то крв жртвена

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава

Хоће ли коначно пасти у амбис, зависи од  историјске свести савременика. А ње нема без свести о злу. О томе је и овај оглед

Не остави нас у отровном блату наших сластољубивих земаљских жеља, него нас подигни у небеске анђелске висине и оспособи нас да анђелски свето чисто поживимо док смо у телу на земљи

Писмо Петра II Петровића Његоша Јеремији М. Гагићу

Они не верују у себе, па следствено не верују ни у друге људе. За њих су сви савремени људи жалосни и дегенерисани малишани, који су дошли на свет само да помраче славу и смање величину својих предака

Онда када Србин открива и сазнаје своју интиму, своје страсти и свој патос, тада на подстицај истоветног нагона Немац креће у потчињавање света

Држећи се тога правила могуће је достићи меру хришћанскога савршенства, јер су назначене три молитве — темељ хришћанства

Православна Црква свечано слави Обретење Крста Господњег, сећајући се истовремено и појаве крста на небу пред царем Константином

Пробој из Јасеновца су извршили занатлије. Схватали су да им је то једини спас, јер су сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци

Из младих грла у хору који је предводио Анђелко Станковић, четник из Ђевђелије, заори се дотле нечувена песма: „Српска ми труба затруби/Во това село Дреново!…” 

Борба за истину о Другом светском рату је jемство историjског опстанка Срба, али и пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда

Поводом смрти Владимира Величковића (1935–2019) доносимо есеј Данила Киша из књиге „Homo poeticus“

Подсећамо на полемику о томе је ли еп. умировљени Атанасије (Јевтић) изрекао – сада већ чувену – реченицу „каноне само мачку о реп”

Пророк Илија, човек јачи од смрти, јачи од греха, јачи од страсти, јачи од свих ђавола, доћи ће на земљу да сведочи Господа Христа и тада ће га убити на земљи

Још више: То једно људско биће наставља да живи. Јединка је ефемерна, расе и нације долазе и одлазе али човек остаје

За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве у Сан Франциску, Калифорнија

Све треба смети, и напред ићи, и ничега се не треба плашити. Сви који имају велику љубав имају и велики задатак, а који имају велики задатак, ти не клону докле га не сврше 

Записи из књиге др Лазе М. Димитријевића „Како живи наш народ: белешке једнога окружног лекара“, Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1893.

Биће Божје, биће човечје, биће свако – условљено је љубављу. Љубити, значи: бити

Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с благовесним линијама

Радуј се, исцјелитељу болести сваке, радуј се, пастиру заблудјелих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота. Радуј се, хранитељу изгладњелих душа, радуј се, просветитељу помрачених умова. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега

Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?

О, браћо моја, како је све чудесно што Створитељ наш твори! Колико је чудесна моћ Његова, љубав Његова чини нам се још чудеснија

Данашњи дан је у ствари Празник Пречисте Богородице. Благовести Пресвете Богородице. Јер Она, Она је испунила све Еванђеље Господа Христа

Платформу треба уклесати у слово и дух Устава Републике Србије и учинити је обавезујућом за преговараче. У супротном, гажењем Устава по вољи појединаца изгубићемо и националну и личну слободу

Jедан од многобројних сведока Васкрсења Христовог је Свети Симеон Богопримац, који је на данашњи дан примио Господа Христа. Каква радост и каква срећа за уморног Старца!

Док су наши преци живели са Истином – „ђе издајник бољи од витеза”, данашњи Срби у завршни, косовски чин драме издаје улазе са мутним представама о самом појму издаје