„Ђурђевдан“ је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац

Два човека има Српска Црква и Српски народ. Први Свети Сава, једино до сада Равноапостолни. Опрости Свети Владико! А ти за мене и за све здраве српске душе, други си Равноапостолни Владика Жички, Српски Свети Златоуст

По православном схватању Цркву не чине само јерарси и свештенослужитељи, него и сав верујући православни народ. Овај скуп и јединство у причешћивању Светим Тајнама Христовим и јесу Црква, Тело Христово

Можда ћемо морати да преживимо много од онога о чему се говори у Апокалипси. Свет ће се претворити у лудницу… Видећемо како се збивају најневероватнији, најбезумнији догађаји

Ради шта хоћеш, бави се чиме год хоћеш, само то не буде Бог, и да не буде кроз Цркву. Вјеруј, моли се – само немој да буде Црква. А ко стоји иза тога? Нечиста сила

Спавајте моји умрли / Без гроба и без биљега / Нека вас вјетар загрли / Завије покров снијега

Црква верује да верни поставши причешћем једно тело са Христом, не само да не могу да се заразе преко Светог причешћа, него да је оно извор живота и здравља

Код нас правоверних, нема грозничавога страха од „последњих времена“, јер Други Христов Долазак представља за нас најрадоснији Догађај историје, а то је виђење Божанственога Смисла свачијег живота

Спољашња контрола школа – реакција просветног радника

Духовна победа вере над разбоженом револуцијом у Русији даје крила нашој нади да ће Огањ Божанске Љубави огрејати сву планету из срца православне Русије

Jедан од многобројних сведока Васкрсења Христовог је Свети Симеон Богопримац, који је на данашњи дан примио Господа Христа. Каква радост и каква срећа за уморног Старца!

Уметност није логика; напротив, она је све оно у људском казивању што логика није

Објављујемо запис који открива како је и због чега је Омер-паша Латас, славни турски великодостојник и војник српског порекла, поручио: „Срби треба да уче првенствено војничке науке“

Он је прије свега творац двије велике поеме, Луча Микрокозма и Горски вијенац, које су за Црногорце и све Србе, чак најскромније, исто што и Божанствена комедија за италијански народ у цјелини

Ако желиш да се свештеник не лаћа мача, не дирај у олтар! Кад је свештеник просуо крв у одбрани олтара, онда је то крв жртвена

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава

Хоће ли коначно пасти у амбис, зависи од  историјске свести савременика. А ње нема без свести о злу. О томе је и овај оглед

Не остави нас у отровном блату наших сластољубивих земаљских жеља, него нас подигни у небеске анђелске висине и оспособи нас да анђелски свето чисто поживимо док смо у телу на земљи

Писмо Петра II Петровића Његоша Јеремији М. Гагићу

Они не верују у себе, па следствено не верују ни у друге људе. За њих су сви савремени људи жалосни и дегенерисани малишани, који су дошли на свет само да помраче славу и смање величину својих предака

Онда када Србин открива и сазнаје своју интиму, своје страсти и свој патос, тада на подстицај истоветног нагона Немац креће у потчињавање света

Држећи се тога правила могуће је достићи меру хришћанскога савршенства, јер су назначене три молитве — темељ хришћанства

Православна Црква свечано слави Обретење Крста Господњег, сећајући се истовремено и појаве крста на небу пред царем Константином

Пробој из Јасеновца су извршили занатлије. Схватали су да им је то једини спас, јер су сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци

Из младих грла у хору који је предводио Анђелко Станковић, четник из Ђевђелије, заори се дотле нечувена песма: „Српска ми труба затруби/Во това село Дреново!…” 

Борба за истину о Другом светском рату је jемство историjског опстанка Срба, али и пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда

Поводом смрти Владимира Величковића (1935–2019) доносимо есеј Данила Киша из књиге „Homo poeticus“

Подсећамо на полемику о томе је ли еп. умировљени Атанасије (Јевтић) изрекао – сада већ чувену – реченицу „каноне само мачку о реп”