Рецензија књиге: Конрад Аденауер, „Сећања“ (Konrad Adenauer, Erinnerungen 1959–1963, Fragmente; dva 1970, Stuttgart)

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац?

Буквално до последњег дана живота радио је, стварао, писао. Увек је био окружен младим људима, и лепим женама, подсећајући ме у том погледу на Жан Пол Сартра

Где су ту скандал и јерес, а где зла намера „весника“ попут портала МБХ Михаила Ходоровског и N(DH)1, просудите сами

Његова рука твој Крст придржава, од Њега снаге треба тражити; наши крстови само су сенка Његовог, пише царица Александра 1918. године

Председник као да ужива у овој ситуацији. Нисам казао да је срећан због много оболелих. Само кажем да делује задовољно, јер сам себи изгледа важан, а чини се и као да је свемоћан

Холандски социолог културе Герт Хофстеде (1928–2020) са својим тимом истражио и анализирао шест различитих димензија скоро сваке националне културе

Слике младих људи са крстовима и иконама у рукама, и призори препорођеног саборног духа обесмишљавају све дебате о постојању Бога

Друштво без аутономије, земља која је колонија, не треба да има ни аутономну уметност. Дозвољена је тек диригована, тенденциозна књижевност. Једино: колонијал-арт

Конвертити, како називају америчке православце, никада нису доживели Голготу као православни Словени у 20. веку, и отац Серафим је нашао најделотворнији начин да им приближи истинску веру

Вечера, печење и масни прсти Ковићу нису били важнији од вере, поштења и часног крста. Таквом православцу мора се судити у другосрбијанском Београду, зар не?

Благодарим на почасти која је истински подстицај за неког који се понекад умори од борбе, на развученом и са свих страна нападаном фронту

Без обзира на све околности житија светитеља Василија и на питања оправданости његовог прослављења, оставио нам је у наслеђе задивљујућу књигу

„Грађанин света“ није грађанин ничега. Грађанин ничега није нигде суверен. Не постоји држава која има дужност да поштује твоја права или штити твоје интересе

Унети оно што је пропало у оно што васкрсава: логонаутски подухват. И то нам је постао архетип. Из овог архетипа се промолио Андрићград

Само један одлазак у Оптину, Александро-Невску лавру или у Дивејево и срдачан разговор са верним руским народом увериће нас да нисмо сами, остављени и прокажени

Уосталом, шта су народне епске песме него начин да се историја једног народа преноси с колена на колено на забаван начин, спојивши угодно с корисним?

Приказ књиге Willy Wimmer: „Der Schlüssel zur Weltherrschaft – Die Heartland-Theorie“; Westend Verlag, 2019 Frankfurt, S. 79 (Вили Вимер: „Кључ за владање светом – Хартланд-теорија“)

Елиминација свих Богом одређених разлика и препуштање религије, културе и уметности законима тржишта оставља човека у царству стрепње, среброљубља и кича

Тачно је, овај данашњи нараштај слабијег је кова од наших предака. Али, и такви какви јесмо – ипак смо остали острво у атлантистичком систему, изван вавилонске ЕУ и левијатанског НАТО-а

Поводом интервјуа владике Григорија, пренетом и на „Стању ствари“ под насловом „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо“

Некад су се „на телевизору“ гледали само бокс и Ђорђе Марјановић. Шта сад све има јавља А. Живковић

Можда зато што већ размишљам у том кључу, али ја сам у „Тежини ланаца 3“ видео још једно отеловљење идеје да се до спасења долази заједничким снагама

Док председник Србије прича да нам је Немачка „пријатељ и стратешки партнер“, немачка државна телевизија „Дојче веле“ наставља да демонизује Србију и српски народ и то од 1990. па до данас

Шта је овде спорно? Евентуална посредничка провизија Бранка Стефановића? Или што српско државно предузеће саучествује у ратној кампањи коју немали број коментатора означава као „геноцидну“?

Испоставило се да је стање ствари боље него што сам мислио, само смо овако неповезани тога несвесни

Слика је једноставна: петсто заточника (можда ни толико) брани фронт од 500 километара пушкама М 48, а србомрсци долазе са тенковима, авионима и дроновима

Срби су демографски мали народ, али историјски важан. И с нама је Запад правио грешке, због чега смо их више пута изненадили – само зато што су нас погрешно процењивали. А то је често било јер су одвећ веровали овдашњим познаваоцима

Антонићу, из Вашег текста се чује продорни глас Павела Исаковича… Али, другосрбијанци промену Брозове парадигме не признају и зато призивају луднице и Гвантанамо за оне који друкчије кажу