Баба са врха Јелице вели: „Ниједан човек није безбожник, јер се свако рађа с Богом. Питање је само с ким умире – с Богом или са ђаволом“ Advertisements

Нека запамте они који ратују против својих ближњих: Бог не плаћа сваке суботе. Али плаћа

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига

Можемо само да се надамо да се политичка злоупотреба једне провокације неће винути до врха као снажно поткрепљење тврдње да суживот Срба и Албанаца ипак није могућ

У духу старе радикалске крилатице: „Србија је вечно поражена, док је Бриселу верна.“ Једно ћаскање у Берлину то не може да промени

Ако вас ово не дотиче, ко сте? Шта сте? Која је сврха вашег постојања?

Главна препрека успостављању културе дијалога у Србији су аутошовинистички фанатици. „Живи и пусти друге да живе“: ко се тога не држи, збиља немамо шта да причамо. И – немамо шта да шетамо!

А снага мора бити у деловању. Видљивом и јасном. Снага народа није у слеђењу снажног пастира, него у вери пастира у ту снагу

Christmas је празник потрошачког друштва, а Божић је празник отеловљења нашег Спаситеља. Christmas је сентиментални породични празник са поклонима испод јелке и Деда Мразом, а Божић је свечани дочек Бога у свету

Чекајући време када ћемо дозволити себи да се не извињавамо зато што смо се бранили, треба гледати овакве филмове. Уз свест да у песимизму и дефетизму никада није било истине и живота

Надахњивати се лепим текстовима о посту, молитви, незлобивости, милосрђу и покајању је корисно, али је још корисније применити све ове врлине у животу 

Хамовићево писање је један од кључева приступа истинској и најплоднијој српској традицији

„Не кради“ – осма Божија заповест јасна је и категорична. Ње се, нажалост, све мање људи придржава

Да ли је наше нестрпљење повезано са историјским околностима тешко је рећи, али чињеница је да мало ко од нас планира дуже од следећег месеца или године

Почетак заокрета мора да буде долазак кредибилних представника косовских Срба тамо где им је било место пре натурања „Српске листе“

Чувене војсковође се приказују победнички на коњу, без обзира да ли су волели да прикупљају поштанске марке. И патријарх Павле морао је бити приказан као пастир православних Срба

Наш случајни Србин остаће вечно затворен у кругу не-Српства – управо у ономе што не воли и од чега жели да побегне, тумарајући од једне до друге огорчености