Мислије

Никола Н. Живковић: „Добили смо Нобелову награду“ – поводом доделе значајног признања Петеру Хандкеу

Вредно је да се забележи подршка коју је Хандке примио из редова „обичног“, српског света. Нисмо заборавили посете Хандкеа Србији, а нарочито ону априла 1999. 

Милош Милојевић: Случај „Стефановић и извоз оружја“ или Да ли је свака трговина иста

Шта је овде спорно? Евентуална посредничка провизија Бранка Стефановића? Или што српско државно предузеће саучествује у ратној кампањи коју немали број коментатора означава као „геноцидну“?

Владимир Димитријевић: Дисање на трску или Треба ли србска патриотска интелигенција нешто и да поједе

Слика је једноставна: петсто заточника (можда ни толико) брани фронт од 500 километара пушкама М 48, а србомрсци долазе са тенковима, авионима и дроновима

Слободан Антонић: Зашто Запад не разуме Србију и Русију

Срби су демографски мали народ, али историјски важан. И с нама је Запад правио грешке, због чега смо их више пута изненадили – само зато што су нас погрешно процењивали. А то је често било јер су одвећ веровали овдашњим познаваоцима

Милош Милојевић: Докле се стигло са расправом о бојкоту?

Расправа о бојкоту је постала прилично разграната, полемизира се вешто, жучно а неистомишљеници се са праведничким гневом оптужују да су „кукавичија јаја“, Вучићеве марионете и издајници

Владимир Димитријевић: Кроација, земља кроасана, и nepoćudni Слободан Антонић

Антонићу, из Вашег текста се чује продорни глас Павела Исаковича… Али, другосрбијанци промену Брозове парадигме не признају и зато призивају луднице и Гвантанамо за оне који друкчије кажу

Небојша Малић: Балкан је Трампу не 9. рупа (на свирали) већ 19. рупа (у голфу)

Савршено ми је јасно да је Трампу Балкан не 9. него 19. рупа (он је голфер, а у голфу се игра у 18 рупа), рекао је у интервјуу новинар, блогер и уредник РТ у Вашингтону Небојша Малић

Никола Н. Живковић: „Неонациста“ у возу или Случај једног службеника немачке железнице

Како је један безазлени случај преко разгласа у немачком возу постао случај? Зато што један путник припада привилегованој групи људи – једној „невладиној организацији“

Милош Милојевић: Сећање на Јасеновац је српска ствар – небитно шта о томе мисли В. Иванчић

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига

Слободан Антонић: Аутошовинизам против дијалога

Главна препрека успостављању културе дијалога у Србији су аутошовинистички фанатици. „Живи и пусти друге да живе“: ко се тога не држи, збиља немамо шта да причамо. И – немамо шта да шетамо!

Светозар Поштић: О разлици између западног и источног Божића

Christmas је празник потрошачког друштва, а Божић је празник отеловљења нашег Спаситеља. Christmas је сентиментални породични празник са поклонима испод јелке и Деда Мразом, а Божић је свечани дочек Бога у свету

Владимир Коларић: Културни ратови на Твитеру – о „сукобу“ С. Трифуновића и М. Биковића

Биковић је постао равноправан део руске индустрије забаве, без потребе да својим радом понижава било себе било народ који представља. Оно што никоме, па ни Трифуновићу, није успело на Западу

Владимир Коларић: Стратегија рака – филм „Краљ Петар Први“ Петра Ристовског

Чекајући време када ћемо дозволити себи да се не извињавамо зато што смо се бранили, треба гледати овакве филмове. Уз свест да у песимизму и дефетизму никада није било истине и живота

Милош Милојевић: Макронов хепенинг и чемер на маргини – шта се све збило у Паризу?

Председник Републике Србије, заједно са оним што је представљао – Србијом и српским учешћем у савезничкој победи 1918. – био је скрајнут, занемарен посрамљен и понижен.

Слободан Антонић: Компрадорске пијавице

На садашњем поколењу је или да подигне ово друштво на ноге и отресе са себе све пијавице – домаће и стране, или ће већ за нашег живота Србија да постане лешина коју комадају и развлаче околне хијене

Милош Милојевић: Споменик патријарху или Да ли баш ништа не могу да ураде како треба

Чувене војсковође се приказују победнички на коњу, без обзира да ли су волели да прикупљају поштанске марке. И патријарх Павле морао је бити приказан као пастир православних Срба