Да нам економски раст не би био попут „изломљене“ линије пољопривредне производње у Србији, већ растући по угледу на Албанију, потребне су стабилне економске политике
Не само о економији
Мирослав Здравковић: Србија има најзагушљивији БДП у Европи
БДП који се ствара у Бору и Смедереву је релативно мали али је произведена количина гасова толико велика да гони људе на протесте
Мирослав Здравковић: Лепота у оку посматрача или Корона ефекат крваве Мери
Иако доминира женска, црвена, крвава боја, ипак је међу 10 производа са највећим релативним порастом увоза у јуну било чак четири мушких и само један женски
Евростат: Удео вакцинисаних од грипа међу старијима од 65 година у 2018.
Ми смо са 11,1% вакцинисаних (тачно сваки девети), при дну листе и мањи удео имају четири чланице ЕУ, Турска и С. Македонија
Мирослав Здравковић: Забрана гласања старијим од 49 година као мера за демократизацију Србије
Старијима од 70 година би свакако требало забранити да гласају, макар из здравствених разлога
Мирослав Здравковић: Јавни дуг Србије и Европе – Јупитер и волови
Шта се може закључити на основу искуства из претходних 20 година? Да ће у блиској будућности (као и након 2000. и 2012) опет бити потребне неке непопуларне мере
Мирослав Здравковић: Будућност Србије – однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.
Ако искључимо податке из Војводине остаје нам 47.414 рођених што је упоредиво са Србијом око 1850. када је у њој живело мање од милион становника
Мирослав Здравковић: Неки показатељи економских кретања у Црној Гори, април и Т1 2020.
Опадање броја запослених у првим месецима године, када се иначе очекује његов раст услед припрема за туристичку сезону, отвара све већу „рупу“ у броју запослених
Мирослав Здравковић: Робна размена Косова и Метохије у априлу 2020.
Привремене власти у Приштини су укинуле таксу па су набавке из Централне Србије повећане са 0,6 на 15,2 милиона евра и биле су треће по вредности након Немачке
Јован Пјешчић: Продаја Комерцијалне банке – последице
Уколико госпођа Табаковић као гувернер НБС није дала сагласност на ову продају, сматрам да има пуно право да у доброј вери и према свом најбољем знању не одобри ову трансакцију
Никола Варагић: Телеком Србија и SBB
У сукобу између компанија Телеком Србија и SBB, тешко је бити на било чијој страни
Милорад Колашинац: Председница Владе и министар финансија цинично манипулишу пензионерима
Лидери смо у региону, само повишице за пензионере нема као да никад нисмо ништа урадили за ову државу
Никола Н. Живковић: Писмо из Берлина – зашто Вијетнам а не Србија
„Кошуља коју би немачка фирма произвела у Србији, 70% је скупља него у Вијетнаму“, рекли су одговорни из трговинске коморе у Диселдорфу
Никола Варагић: Банкари и „средња класа“
Иза највећих компанија често стоје највеће банке, а сви су повезани са политичарима на власти, са судијама и тужиоцима, тако да испада да сви раде за неке банкаре
Никола Варагић: Радник и предузетник
Стварати вишак вредности има смисла ако се негују универзалне људске вредности. Јер, шта нам вреди да цео свет задобијемо, ако изгубимо своје душе
Драган Радовић: Зашто је Телеком купио Коперникус
Врло одговорно се може закључити да су једино „лични“ интереси појединаца или групе били одлучујући фактор да Телеком купи Коперникус технолоџи
Борис Трбић: О презреном раднику
Презир према раднику није знак надмоћи, већ симптом страха. Радник је презрен због тога што и даље производи неку вредност
Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.
Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари
Никола Варагић: Економија и остале досадне теме (које живот значе)
Не треба нам неморал политичара из света, у Цркви. Црква мора да остане одвојена од државе. Треба нам морал духовника Цркве, у политици
Никола Варагић: Србија као „најбољи студент ММФ-а“ (у аргентинским медијима)
Порука аргентинском народу: не слушајте савете ММФ-а и „стручњака“ које вам доводе из српске или било које друге квислиншке владе и не верујте својој влади ако је под контролом Запада и коруптивна – борите се и против своје владе и… Read More ›
Драгана Трифковић: Економски форум на Јалти – креирање нових могућности
У раду IV Међународног економског форума на Јалти учествовала је и делегација из Србије коју су чинили директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, председник посланичке групе Двери Бошко Обрадовић и председник скупштинског Одбора за дијаспору Иван Костић
Гордана Секулић: Вучић је вазал чија је стратегија „осиромаши па манипулиши“
Морамо озбиљно схватити речи Махатме Гандија да је „сиромаштво најгора форма насиља“ и понашати се као одговорни људи који не желе да трпе насиље
Никола Варагић: Како да постанемо богата држава без „промене свести“
Ми можемо на свој начин да ширимо предузетнички дух и да стварамо услове за развој предузетништва, а да то не значи „промену свести“ у смислу да усвајамо протестантску етику, фаустовску културу и неолибералну економију
Никола Варагић: „Не желим да имам ништа са Србијом“
„Не желим да имам ништа са Србијом“ (Владе Дивац, према сведочењу глимца Сергеја Трифуновића)
Огњен Калинић: Суфицит у буџету – хлеба и игара
Заправо мањи дефицит од предвиђеног није чак ни релевантна економска категорија, јер би се онда проблем економије решавао једноставно нереалним проценама (као на пример да подржиш страну на америчким изборима која губи, јер си паметан, или предаш цео север Косова… Read More ›
Војислав М. Станојчић: Нерадни радници и марљиви властодршци
Према доступним подацима, радници крагујевачког „Фијата” плаћени су 2 долара и 25 центи по сату. У Кини је сатница 5 долара, Мађарској 6, Чешкој 9 долара и 85 центи, а у Словачкој 12 и по долара. Са платом од 300… Read More ›
Никола Варагић: Где су, колико их има и шта раде економисти у Србији?
Посебна је тема какве вредности и какво друштво стварамо – да ли ће новац свакоме постати циљ, да ли ће профит свако стављати изнад свега. Дакле, да ли можемо да постанемо богати, али да не постанемо нехумани, похлепни, развратни, бахати,… Read More ›
Никола Варагић: Отрови у храни за бебе и децу
Недавно је откривено да се у храни за бебе и децу, домаћег произвођача „Јувитана“, налази недозвољена количина отрова. Чуле су се разне приче, једна од теорија завере је гласила да се то ради да би се уништио домаћи произвођач и… Read More ›
Никола Варагић: Питање из економије за кандидате за председника Србије
На скупу у Српској академији наука и уметности, Министарство пољопривреде je недавно представило Стратегију развоја сектора вода на територији Србије за период 2016–2034. године. У наредних скоро 20 година, према тој стратегији, у доградњу канализационих система и изградњу постројења за… Read More ›
Драган Радовић: Предвиђања „Марсовца“ из Фискалног савета
Недавно је у просторијама НБС одржана конференција за новинаре – јавне финансије су биле тема. Павле Петровић (у даљем тексту ПП) је много тога испричао шта треба урадити како би стање у буџету било неупоредиво боље у будућности. Слободно можемо… Read More ›
Драган Радовић: Зауставити пропаст ЕПС и припреме за приватизацију
„Цена струје у Србији, иако је најнижа, остаће непромењена захваљујући ефикасном пословању и уштедама које је остварила Електропривреда Србије (ЕПС). У прва три месеца ове године ЕПС је направио уштеду већу од шест милијарди динара и остварио 6,5 пута већи… Read More ›
Никола Варагић: Сада је 12 и 15
На маргинама скупа „Наука, привреда и друштво“ одржаног у згради САНУ, 2. јуна 2016.
Драгана Трифковић: Србија између вечите ЕУ кандидатуре и суштинских промена на светској политичкој сцени
Да ли Запад има решење за економску кризу? Светска економска криза, која траје у континуитету од 2008. године, све више прераста у крах западне економије, условљен многобројним факторима. Иако ток кризе има неједнаку динамику и интензитет – те у том… Read More ›
Миленко Грубор: Централне банке – управљачки центри света
Покушај стварања централне владе света Капиталистички систем није створен путем „индустриjске револуције” као што се стално понавља, већ путем тихе „финансијске револуције” освајања власти. Почеци капитализма се идеално поклапају са настанком првих Централних банака (Шведска, Енглеска…) – што није случајност…. Read More ›