Kорона нас је натерала да се вратимо на изворе и обновимо основну лекцију: где нема државе нема ни живота. Најгоре ће бити ако после свега поново заборавимо ову лекцију

Радојевић је подвукао да су Драгослав Лазић и његов ученик и настављач Радош Бајић два најзаслужнија имена за популаризацију села у домаћим телевизијским серијама

Како се историјске грешке не би стално понављале, требало би подизати свест да су национални идентитети које данас гаје балкански народи наметнути, а не аутохтони, сматра Хаџидедић

Због корона вируса цео Иран полако постаје један велики карантин, пише ексклузивно из Техерана Миша Ђурковић

Поводом 150. годишњице рођења Слободана Јовановића у Институту за европске студије представљене су његове књиге „Социологија религије“ и „Из историје и књижевности“

Извештај са промоције књиге „Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији“ Марије Думнић Вилотијевић

Приказ књиге John Zametica, Folly and Malice. The Habsburg Empire, the Balkans and the Start of World War One, Shepard – Wolwyn LTD, London 2017.

Извештај са трибине СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО 2 – МАТИЦА И РАСЕЈАЊЕ, одржаној 11. јануара 2020. у СКЦ „Ћирилица“ написала Драгана Трифковић

Можда сте видели велике градске тргове, метрополе, цркве, дворце… али, док не видите Црвени трг, Храм Василија Блаженог, Храм Христа Спаситеља, Кремљ – нисте видели сјај Царства!

Српско питање за нас данас је питање „ресуверенизације наше културе“ и „ресуверенизација наше државе“, нагласио је професор Милош Ковић на трибини Српско питање у 21. веку

На Институту за европске студије представљена је књига „Теорија Републике“ професора Александра Савановића

Бивши грчки министар Јоргос Катругалос говорио је у Институту за европске студије о недавном развоју грчке спољне политике

Извештај са конференције о безбедносној сарадњи Србије са Румунијом, Бугарском и Грчком

Рељановић је измене и допуне Закон о раду из 2014. године окарактерисао као „трку до дна“

У организацији Института за европске студије 12. октобра одржана је конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“

Не постоји униформно решење овог питања на европском континенту, те ниједно не би смело проглашавати свеевропском вредношћу

Доносимо излагање главног уредника „Стања ствари“ на првој трибини СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО, одржаној 31. августа 2019. у СКЦ Ћирилица

Ратни дневник југословенског амбасадора у Риму током бомбардовања 1999. године аутентично је историјско сведочанство

Фишбек је констатовао да – упркос веровању већине грађана САД да су Сједињене Државе демократска држава – оне својим односом према ратним злочинима јасно показују да то нису

Постоји Небеска Србија и постоји земаљска Србија, постоји Небеска Русија и постоји земаљска Русија, Небеска Грузија и земаљска Грузија, оне су различите. Имамо милионе родбине на Небу, рекао у Београду протојереј А. Ткачов

По први пут је Кина та која инсистира на сарадњи и повезивању са другим земљама, јер Кина у старим временима није ништа желела од западне цивилизације

Морасов есеј носи поруку да је интелигенција на прекретници и да ће се или определити за једну или другу страну. Или ће пропасти, или ће покушати да „спасе нацију и цивилизацију од беспомоћног робовања новцу“

Клаус Физингер, регионални директор Ханс Зајдел фондације за Југоисточну Европу, напоменуо је да су за нама недавно завршени избори за Европски парламент који су показали да је хришћанска демократија као вредносни концепт била и остала важна за ЕУ

Андреас Кинегинг је, на предавању у просторијама Института за европске студије, тражио начин да савремену Европу врати хришћанској етичкој традицији, коју доживљава као Платонову филозофију прилагођену ширим масама

На  трибини одржаној на Филозофском факултету у Београду говорили су сарадници Центра за конзервативне студије

Европски избори ће бити борба за европски идеолошки наратив, где крајње леве и десне странке нуде више редистрибуције, док владајућа елита тежи одржавању постојећег поретка

Деспот сматра да су исконске разлике, пре свега духовне и културне, настале као плод различитог развоја Запада и Истока, у ствари само финализоване великим расколом из 1054. године

Горела је дрвена конструкција Богородичне цркве у Паризу, али се није срушила камена конструкција