Oво je прва монографија аутора из клира Српске патријаршије која се на конкретан начин бави биоетичким питањима, нагласио др Миша Ђурковић
Коментари
Љубиша Спасојевић: Калињинград, западни део Украјине и још неке ситнице
Опасност која је највећа од свих је могућност организовања референдума у остатку, односно западном делу Украјине, за уједињење са Пољском. Увећана територија Пољске је и увећана НАТО опасност за Русију
Љубиша Спасојевић: Шта подразумева демилитаризација и денацификација Украјине
Само суштинском и свеобухватном променом државних граница, образовања, правосуђа, полиције и органа државне безбедности може у потпуности извршити демилитаризација и денацификација Украјине
Нова Ружичаста плима: Шта доноси година избора у Латинској Америци?
Процеси у овом делу света, иако не непосредно, а оно барем посредно, имаће озбиљног утицаја и на наш простор, што ће умногоме зависити од исхода рата Запада и Русије, који се тренутно води на истоку Европе
Институт за европске студије: Поводом 20 година World Music асоцијације Србије и 40 година од зачетка World Music у Србији
Oсврт на почетке рада World Music асоцијације пружили су оснивачи Оливер Ђорђевић и Драгомир Миленковић Јога, као и чланице некадашње групе „Паганке” – Јулија Лула Џелебџић и Крстина Кика Стојковић
Драгослав Пакић: Од гордог до перфидног Албиона
Ми Енглези, осим у задњег Украјинца, ни у шта не верујемо, што и вама Французима саветујемо ако вам је до памети и светског престижа
Марина Булатовић: „Евро прајд“ и мајмунске богиње
У Канади вакцинација против мајмунских богиња увелико траје, док Србија очекује „Евро прајд“
Душан Достанић: О жилавости социјализма
Приказ књиге Кристијанa Нимицa „Социјализам: пропала идеја која не одумире“, превео Саша Мирковић, Центар за антиауторитарне студије, Београд, 2019, 384 стр.
Драгана Грбић: Улога истакнутих просветитеља у културном трансферу између Европе и Србије
Др Грбић је дефинисала три основа правца културног трансфера: директни трансфери са Запада и са Истока, као и индиректни трансфер са Запада уз посредовање Руског царства
Данило Куленовић: „Жалосне Сове“ европског пута
Као што ће највећи губитник специјалне војне операције, поред несрећне Украјине, бити ЕУ, тако ће и највећа политичка промена у Србији бити наш однос са овим „стратешким партнером“
Никола Варагић: Шапер плус Чотрић једнако Шормаз
За сада, мреже моћи не могу да „промене свест“ српском народу, али, ако се наставимо да се понашамо као она жаба, у лонцу са хладном водом која се постепено загрева до кључања – вода ће и у нашем лонцу прокључати
Семинар поводом књиге Кајице Миланова „Титовштина у Југославији“
О књизи проф. др Кајице Миланова говорили академик Часлав Оцић, проф. др Војислав Божичковић, проф. др Александар Павковић, др Борис Милосављевић, др Миломир Степић и др Миша Ђурковић
Никола Варагић: У каквом систему желимо да живимо
Ако Велики ресет прети целом свету, за нас подела света није трагедија, него излаз – да у нашем делу света наставимо да живимо нашим начином живота, као слободни људи
Мило Ломпар: Достојевски и питање Бога
У једном писму Достојевски каже да га је читавог живота мучило само једно једино питање – питање о Богу. Оно је било сржни предмет његове мисли и његове имагинације
Јасна Поповић: Још једном о Јелени и „Страдању“
Реч на промоцији збирке „Страдање“ Јелене Ковачевић у Деспотовцу
Никола Варагић: Економска заједница
Да бисмо опстали, морамо да створимо православни и словенски економски и културни простор. Да ли ће Русија и Србија успети да окупе око себе остале православне државе, a касније и већину словенских?
Андраш Хајду: Позадина и исход мађарских парламентарних избора
Важне одлике изборног понашања мађарских гласача су одбацивање партијске неслоге, прилично ниско поверење у различите институције, као и ограничена политичка партиципација након промене идеолошко-политичког система
Слободан Јанковић: Наша рука да остане пружена слободи и братској Русији
Шта то још може да нас снађе? Да постанемо народ са историјском мрљом, држава којој нико више не верује јер је издала братски народ и највећег савезника који је гарант очувања нашег територијалног интегритета
Далибор Ђукић: Национални симболи у мултикултуралним државама – случај Србије
Проф. Ђукић закључио да се Србија, након више деценија експериментисања, вратила својим хералдичким традицијама
Љубиша Спасојевић: „Леопарди“ и „Гепарди“ без канџи и зуба (и још неке тенковске ситнице)
Украјински руковаоци немачким тенковима требало би да буду полиглоте да би разумели ознаке на командама и генијални математичари који ће у делићу секунде миље да претварају у километре, а јарде у метре
Макс Оте: Слом светског система и рађање новог светског поретка
Професор Оте истакао да се нови светски поредак огледа у успону ауторитарних облика владавине на Западу, у порасту финансијске економије и директне планске економије, као и у порасту војне силе
Дејвид Лојд Дисенбери: Рат и судбина Европе – истражујући подземне списе Јана Паточке
Паточка никада није могао да се у потпуности ослободи мисли о рату као најдеструктивнијој постојећој сили унутар људског рода, сматра проф. др Дисенбери
Богдан Златић: Црни талас у српском филму
„Стање ствари“ у наставцима доноси изводе из књиге Богдана Златића „Црни талас у српском филму – прилог за разумевање политике титоизма у кинематографији“
Мирослав Здравковић: Пољска из мога срца
Уколико је тачна вест да су на утакмици Србије са Украјином ставили поруку „Србе на врбе“ , време је да Пољску и сећање на Пољакињу избацим из срца
Никола Варагић: Бити добар политичар
Добар политичар није само добар говорник који много обећава („јагњећа бригада“), већ и велики радник који даје све од себе да испуни оно што је обећао народу. Прави политичар је и моралан (савестан, мудар) и способан
Илија Пјешчић: Дневник повратника – Америка, њено и моје „ЈА“
И није битно колико си учио, из ког сталежа су ти родитељи, на који факултет идеш. Ти си предодређен… Не, они су предодређени да буду изузетни! Они ће бити милионери, успешни, лепи и срећни! Јер они су изузетни!
Драгослав Пакић: И вук самотњак сит и 60% оваца на броју
Сада смо поново своји на своме а туђин на нама. Само да не кренемо из крајности у Украјину. Зелени без алтернативе, Зеленски ни у сну
Љубиша Спасојевић: После избора или Ухваћен у истини
На олтар опстанка на власти Вучић је жртвовао СНС. Мала жртва, а добит велика. Тиме је само поновио оно што је претходно успешно радио – жртвовање интереса Србије због сопствених добробити
Драган Хамовић: Слободан Јовановић и српски „културни проблем“
Слободан Јовановић истиче уверење да је култура „шири појам и од науке, и од уметности, и од политике“, а увиде о српском културном развитку постављао је на повлашћена места својих историјских разматрања
Никола Варагић: Број становника, бирача и незапослених у Србији
Ако не можемо да утврдимо ни колико тачно становника, бирача и (не)запослених има у Србији, како да постанемо суверена, економски независна држава; како да се договоримо око нове спољне политике и одбране Косова и Метохије?
Душан Достанић: Ко је десно? Покушај типологије
Eсеј Карлхајнца Вајсмана вредан је зато што покушава да разбије старе стереотипе (делегитимизација, демонизација, двоструки стандарди) и читаоцима отвори један нови свет на десници без потребе за извињавањима, дистанцирањима и етикетирањима
Књига Стевана Гајића „Од роба до грађанина“ није само о Афроамериканцима, већ и о Србима
Промоција књиге проф. др Стевана Гајића „Од роба до грађанина – борба Афроамериканаца за признање човечности“ (заједничко издање Catene mundi и Института за европске студије)
Никола Варагић: Како да Србија избегне банкрот
Србија има довољно природних ресурса и генијалних људи који могу да развију привреду и економију која може да издржи све ударе из света. Али прво мора да дође до духовног и моралног препорода српског народа
Андреја Мирицки: Ништа ново
Од ’45-е непромењено стање / иста мета, исто растојање. / И даље ће исти да нас воде / и жедне преводе преко воде
Љубиша Спасојевић: Санкције Русији – „катил ферман“ за ЕУ
Увођењем санкција прекоокеански султан свилен гајтан није послао Русији него Украјини и, пре свега, чланицама Европске уније
Андреја Мирицки: О нечему и ничему
Иронију нашу / прати горка судба / ’место нас гласаће / Озна или Удба