Аз и буки

Ирина Марковић: Лењи разум

„Ја сам једaн обичан тврдоглави мазохиста”, кажем то у мушком роду, да овој изјави дам више ауторитета и њоме потхраним свеопште дубоко осећање мушке надмоћи. Ово пишем да бих вас натерала да поверујете у моје херојство и чедност, јер докле… Read More ›

Личност 2014. године: Гаврило Принцип

Редакција „Стања ствари“ у изборима за „личност 2014. године“ определила се за Гаврила Принципа. Полемике вођене о њему у светској и домаћој историографији, али и политици, учиниле су да, и читав век након Сарајевског атентата, његове сени узнемиравају домаћу и… Read More ›

Невен Милаковић: Наше баке

Наша кућа је поклон књаза Николе, тачније-једна четвртина тог поклона, остатак је конфискован у доба аустроугарске окупације. Добила је моја прабаба Ксенија, кћер Новака Милошевог, великог црногорског јунака, коме је Руски цар даривао ханџар опточен драгим камењем, када је крстила… Read More ›

Станоје Бојанин: Лечење биљем у средњовековној Србији

Овим прилогом др Станоја Бојанина, научног сарадника Византолошког института САНУ, о лечењу биљем у средњовековној Србији (Годишњак за друштвену историју 1, 2012), отварамо нову рубрику „Народно здравље“.

Александра Нинковић Ташић: Пупинов мост – грађење сећања

Отворен Пупинов мост који повезује Земун и Борчу Премијери Србиjе и Kине Aлександар Вучић и Ли Kећиjанг, као и градоначелник Београда Синиша Mали свечано су данас отворили Пупинов мост коjи повезуjе Земун и Борчу на Дунаву, заjедно са приступним саобраћаjницама… Read More ›

„Српска азбука“ и „Ћирилица“: Поводом закључака о ћирилици на скупу о Новосадском договору

Удружења СРПСКА АЗБУКА из Београда и ЋИРИЛИЦА из Новог Сада поводом закључака о ћирилици на скупу лингвиста “Округли сто, 60 година након Новосадског договора: српска језичка политика данас!“, одржаног у организацији Културног центра Нови Сад:

Александра Нинковић Ташић: Михајло Пупин – највећи лобиста кога је Србија икада имала

У тренутку када обележавамо сто година од почетка Великог рата, препознајемо да је снага доприноса Михајла Пупина толика, да га можемо назвати највећим лобистом кога је Србија икада имала.

Вјечна зубља на Његошевом Ловћену

Прошло је више година непоштовања аманета Владике Рада да се „копа у ону црквицу на Ловћену“ – иначе прву посвећену Светом Петру Цетињском – него што је трајао земни живот Владичин. Редакција Стања ствари покреће серију написа о гробу, који… Read More ›

Георгије Вернадски: Кијевска Русија и Византија

Кијевска Русија Георгија Вернадског сматра се за класично дело историографије о средњовековној Русији. Издата је први пут на енглеском језику 1948, као део замисли Георгија Вернадског и његовог колеге, историчара Михаила Карповича, да у серији од десет књига обраде практично… Read More ›

Дарко Кљајевић: Истрага будалах тупога погледа

Све што блатној земљи принадлежи, то о небу поњатија нема. П. П. Његош: Луча микрокозма Мали осврт на дело и прилику најугледнијег интелектуалца црногорског народа, освајача свих књижевних и других награда које следују таквим умовима у србском окружењу.

Петар II Петровић Његош: Тестамент

Слава Тебје показавшему нам свјет! Хвала Ти, Господи, јер си ме на бријегу једнога Твојега свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега дивнога сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Господи, јер си ме на земљи над милионима и душом и тијелом… Read More ›

Александар Живковић: Архетипско грађење цркве у „Горском вијенцу“

Када су снови у „Горском вијенцу“ у питању, обично се наводи љубавни сан Вука Мандушића. Није случајно њега Његош приписао личности која није била Црногорац, патријархални становник четири нахије не би се тако, како му кажу, „изблеја“.

Георгије Вернадски: Кијевска Русија и западни суседи

Кијевска Русија Георгија Вернадског сматра се за класично дело историографије о средњовековној Русији. Издата је први пут на енглеском језику 1948, као део замисли Георгија Вернадског и његовог колеге, историчара Михаила Карповича, да у серији од десет књига обраде практично… Read More ›

Промоција енциклопедије „Catena mundi“ на Коларцу (видео)

Ђакон  Ненад Илић: Тајни скуп Са великим задовољством сам, као редитељ, учествовао у организацији промоције енциклопедије „скривене српске историје“ – Catena Mundi, на Коларцу прошлог уторка. Дуго нисам присуствовао скупу који толико обећава. Програм који се састојао од пројекције спотова… Read More ›

Георгије Вернадски: Жена у Кијевској Русији

Кијевска Русија Георгија Вернадског сматра се за класично дело историографије о средњовековној Русији. Издата је први пут на енглеском језику 1948, као део замисли Георгија Вернадског и његовог колеге, историчара Михаила Карповича, да у серији од десет књига обраде практично… Read More ›

Слободан Чуровић: Ћирилица или Јеванђељско лице Србина

Човек громада Када неко са четворо деце неће да предаје црногорски језик и за то добије отказ, његова дечица одмах порасту и постану Ђеца, са велико „Ђ“. Мали лавићи су прерано постали лавови, који знају шта их чека у асфалтној… Read More ›

Георгије Вернадски: Кијевска Русија

Поштовани читаоци, Обавештавамо вас да ће на нашем порталу бити објављено неколико одломака из књиге Георгија Владимировича Вернадског Кијевска Русија. Књигу је недавно објавила издавачка кућа Утопија из Београда, у преводу Уроша Миливојевића и уз стручну редактуру Александра Узелца, који… Read More ›

Милош Милојевић: О Кијевској Русији

Приказ књиге Георгије Вернадски, Кијевска Русија, Утопија, Београд 2013. Српска наклоњеност Русији је готово пословична ствар. С друге стране, готово подједнако пословичан одговор на ову једноставну констатацију је да су Срби врло мало упућени у руске прилике. Наиме, они о… Read More ›

На данашњи дан пре 80 година убијен краљ Александар Карађорђевић

За учешће у атентату суђено усташким терористима нижег ранга, иако је утврђено да су акцијом руководили Павелић и Кватерник. Извештај француске државне комисије и данас под ембаргом

Историјски пројекат Сребреница: Документарни филм о Сарајевском атентату на шпанском језику

Александар Вуксановић је припадник српске дијаспоре који већ двадесет година живи и ради у Шпанији. Без његовог драгоценог доприноса не би била објављена прва књига о Сребреници на шпанском језику у издању „Историјског пројекта Сребреница“, Srebrenica: ciudad sin Dios, нити… Read More ›

Биљана Диковић: Душа душе моје

Биљана Диковић (1964, Пожега), пише и награђивана за поезију на теме љубави, религије и родољубља. До сада објавила три књиге песама „НЕСАНИЦЕ“, „ПЕСМЕ УСНУЛЕ ЗВЕЗДЕ“ и „ДУША ДУШЕ МОЈЕ“. Уредник интернет гласила СРБски ФБРепортер 

Ђакон Ненад Илић: Рат у култури или Како да се вратимо у живот

Хвала Соњи Бисерко. Захваљујући њој и њеном сведочењу против Србије, о чему сам, са великим ризиком по моје здравље, читао за доручком, поново сам схватио вредност молитве Светог Николаја Српског за непријатеље. Јер заиста ми је отворила очи – како… Read More ›

Јован Качаки: „Благо генерала Врангела“ или „Руско царско злато“ у Београду

Одмах да разочарам љубитеље сензација: ова тема се с времена на време појављује у јавности, али – то је, ипак, само урбана легенда. Током друге половине прошлог века, па и почетком овог, XXI, она је неколико пута „помаљала главу“ у… Read More ›

Политика: Прва јелка окићена 1570, Руси до 1700. као почетак Нове године славили 1. септембар

Већина човечанства дочекује Нову годину у ноћи између 31. децембра и 1. јануара. Овај, један од најлепших празника, не почиње свуда истог дана. Разни народи границу обележавања протежу од децембра до маја, а и прославља се на различите начине.

Вечерње новости: Како смо уз бадњак почели да китимо и јелку

СУБОТИЦА – Готово да нема куће у Србији коју ових дана не краси окићена јелка. Обичај католичког живља да украшава божићно дрво и на сто ставља адвентске венце и икебане, стар више од десет векова, временом се проширио и на… Read More ›

Вечерње новости: Некад у Црној Гори и живот хтели да дају за ћирилицу

Професор српског језика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бјелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце јуначке песме Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своје дело успомени… Read More ›

Јован Качаки: Хартвигова улица? У Београду?!

Ових дана је у “Политици“ оживела дебата о (пре)именовању неких београдских улица које полазе од трга Славија, што је пренео и овај сајт[1]. На потпуно погрешно аргументован захтев г. Миће Чичаревића да се Макензијевој улици (за коју је г. Мићо… Read More ›

Удружење „Српска азбука“ тражи да држава врати Србима ћирилицу по Уставу

Захтев Српског националног удружења СРПСКА АЗБУКА Заштитнику грађана Републике Србије да се српском народу омогући остваривање права на национално писмо – ћирилицу и да се поштује члан 10 Устава Републике Србије

Василије Клефтакис: Српско расејање, језик, писмо…

Вечито је актуелно старо питање судбине очувања српског језика, писма и веза расејања (или како се то новоговором зове – „дијаспоре“) са Србијом, као и остварења политичких и имовинских права српског расејања у самој Србији. Од стране српске државе изражава… Read More ›

Митрополит Амфилохије: Човек по Његошу „Tварца што је земља вара“

Фонд Слободан Јовановић је 25. новембра 2013. године у Коларчевом народном универзитету одржао трибину под називом „Човјек по Његошу `тварца што је земља вара`“. На трибини је говорио Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Црни дане а црна судбино/ о кукавно Српство угашено/… Read More ›

Василије Клефтакис: Ћирилица и халуцинације – made by “Peščanik“

Поводом текста Sofije Mandić „Dobrodošli u zemlju ćirilice“, „Peščanik.net“, 11. 11. 2013. Пре неких десетак дана, добар пријатељ из удружења “Српска азбука“ ме је обавестио (и послао фотографију) да су на неколико надвожњака на аутопуту поставили – мислим – четири… Read More ›