Аз и буки

Горан Комар: О имену језика – поводом 300 година оснивања Топаљске општине у Херцег Новом

Комплетна администрација Топаљске општине вођена је са српском језику ћирилицом и општина је све вријеме свог постојања плаћала скупе услуге преводиоцима из породице Фонтана

Борис Трбић: О отвореном друштву

Најстарији сачувани филм снимљен на територији Србије приказује хетерогеност, зрелост и суживот који су у потпуној дисонанци са званичним наративима који већ готово цео век преовлађују о српском друштву и култури

Весна Радовић: Над Призреном су некад звонила многа звона

Све било је некада, младост, ти и ја, коју још увек препознајем Шћућурену испод отвореног кишобрана Док се држи за руке и кришом љуби, мада све прошло је Истопило се као снег у пролеће Као Снешко кога су деца погазила… Read More ›

Борис Трбић: О високом таласу таме

У живом песку релативизација, апсолутна је само контрола. Правог идеолошког сукоба нема. Зато што у друштву без идеологије, вере, и духа заједништва, као и бриге о општем добру свих, готово да и нема заједнице

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: Житије и подвизи Светог Пајсија Јањевца, Патријарха пећког

Патријарх Пајсије несумњиво је један од највећих поглавара Пећке Патријаршије из времена ропства под Турцима; он је своје високо црквено достојанство и сјајну јеванђелску просвећеност спојио са божанским врлинама молитвености, дуготрпљења и смирења, а посебно трудољубља и апостолског пожртвовања за… Read More ›

Војислав М. Станојчић: „Којој овци своје руно смета…“ или Нестајање српског писма

Оно што је некадашња Аустроугарска уредбама и законима забрањивала, многи Срби прихватају добровољно и свесно се – као да их је срамота – одричу свога писма

Филип Jевтић: Контравредности

Таj негативни процес се супротставља правим вредностима у етапама. Прво релативизуjе поjмове не би ли замутио разлику између врлине и греха. Релативизуjући све, процес прелази у следећу фазу, фазу редефинисања претходног греха у нову врлину, и демонизовања претходне врлине

Лука Вукадиновић: Шта ће виђет’ кад поново дође?!

А Ти спаваш отуђени брате, док твој принос неко други једе, зашто плаче гора и природа а ти само имаш очи боље! Трчи брате твојем дијелу неба, заплачи се у незнању своме, трчи брате, трчи у колевку па се врати у… Read More ›

Горан Комар: Слом

Црногорски дериват југословенске комунистичке мисли сузбијао је идентитетски код који је српски народ синтетизирао у жртвеном приносу Христу. У вјери у Васкрсење којом је сликао своје цркве и гробне споменике. Оштрица револуције дохватила је и комадала заједницу

Владимир Орбовић: Прво српско краљевство

Рашки велики жупан Стефан Немања је до 1186. поразио последње Војислављевиће, своје сроднике, и тиме објединио све српске земље сем Босне. Сећање на прво српско краљевство у Дукљи остало је запамћено и у потоњим временима

Душан Ковачев: „Паор“ у позоришту

Српска класична драма је оставила неумољиво сведочанство о томе како је смисао израза паор од сталешког постао класно обележје, у свакодневном говору употребљавао као увреда али и како је паорско стање судбинска трагедија

Владимир Димитријевић: Русија и/или Христос – размишљање у Великом посту

Зар је могуће да Русија сад не може да уради ништа на јачању своје позиције у србском друштву преко људи који не глуме русофилију? Зар је могуће да су „вучићевске“ моћи у Русији толике да је, без икаквог образложења, укинута… Read More ›

Жељко Симовић: Судбина далматског језика

Пример трагичне судбине далматског језика је поучан за православне Србе и Србкиње, јер посредно сведочи о значају мисије светих отаца Кирила и Методија међу Србима и сродним православним народима

Душан Ковачев: Вељко Петровић о „паорским гњидама“

Млади српски песник Вељко Петровић из Сомбора је 1906. године објавио песму „Ратар“. Њено постојање је доказ Петровићевог угледања на Ђуру Јакшића који је српског пољопривредника такође изразито називао ратаром. Не постоји сажетија, осећајно снажнија, убојитија и јаснија осуда употребе… Read More ›

Милош Ковић: Косовски завет и национални идентитет Срба

Косово је за Србе оно што енглески историчар Ентони Смит назива „светом земљом“. Култ кнеза Лазара је, од самих својих почетака, био култ светог владара – мученика. „Свети мученици“ и „жртве за веру и отечество“ били су, такође, и сви… Read More ›

Никола Варагић: Логика кварног ума

„Подвигом вере човек побеђује егоизам, прекорачује границе свога ‘ја’ и улази у нову, транссубјективну и трансцендентну реалност… ‘Спавање разума’ је опасно као смрт, зато треба вером разбудити разум на духовну делатност, у којој ће човек савладати себе изгонећи страсти из… Read More ›

Мило Ломпар: Апел показао да није могуће да се Косово и Метохија шаптом препусте

Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ 

Душан Ковачев: Слика Уроша Предића „Банатски сељаци пред вратима адвоката“

У Зрењанину је недавно јавно изложено платно Уроша Предића које по својим обележјима има изузетан национални значај за Србе у Банату. Зрењанин је сачувао скицу-реплику Предићевог дела „Банатски сељаци пред вратимa адвоката“. Дело великог српског сликара можда има својство националне… Read More ›

Душан Ковачев: Удружење Војвођана у Београду

Срби су високо ценили свој завичај и удруживали се по завичајном основу у покрајинска удружења. Након Првог светског рата је у Београду живело више од 40 хиљада Срба из Војводине. Најзначајнији међу њима су се окупили у Удружењу Војвођана у… Read More ›

Душан Ковачев: Марусја Климова, „Мурка“

Совјетске револуционарне власти су данас пре свега познате по револуционарном терору, чекистичким „тројкама“ и суровим ликвидацијама. Ипак, дивљи терор „праведног гнева“ је крајем грађанског рата брзо престајао и потом су совјетске безбедносне службе почеле озбиљну борбу против криминала. Једна њихова… Read More ›

Душан Ковачев: Сима Поповић се још 1868. јавно супротставио употреби речи „паор“

Пошто новинарске незналице у Војводини упорно гњаве публику преосмишљенм изразом паор, јавност Војводине треба да се сети како је Сима Поповић још далеке 1868. године чланком „Сељак или `паор`“ детаљно посведочио увредљивост овог израза. Поповић реч паор бележи под наводницима… Read More ›

Душан Ковачев: Ђура и Милутин Јакшић о изразу „паор“

Пошто су војвођанске незналице потпуно загадиле јавни говор неумереном и неприличном употребом израза паор, ваља да објавимо шта о том изразу сведочи стваралаштво Ђуре Јакшића и његовог синовца Милутина Јакшића.

Александар Лазић: Два века и два дана од рођења Његоша

Први пут објављено 15. 11. 2013. Дакле, ми исто као некад, а и Његош исто – усамљенички нас гледа са висина јер за њега важи оно што је сам ставио у уста владике Данила: Ко на брдо, ак’ и мало, стоји… Read More ›

Душан Ковачев: Јован Јовановић Змај о изразу „паор“

Војвођанске незналице, које у свом културном аналфабетизму затрпавају покрајинску јавност изразом паор, не познају чак ни књижевна сведочанства Јована Јовановића Змаја о погрдном смислу те речи којом је вређан српски ратар. Подсетимо стога јавност шта су о значењу и смислу… Read More ›

Комнен Бећировић: Сновиђење

Објављујем поводом стогодишњице Октобарске револуције (1917-2017), ово дантеовско (сно)виђење, ако није нескромно поређење, тога догађаја и његових последица, настало прије више од четрдесет година Комнен Бећировић (1975)

Горан Комар: Прилог доказима истовјетности ћирилице и „босанчице“

Околност да је огромни ћирилични Архив приморја, сачуван у установама и општинама старих комуна, показивао невјероватну многообличност, навела је извјесне истраживаче да, из политичких побуда, пројектују посебност „босанчице“ као независног система писма. Учинити тако нешто је као када би данас… Read More ›

Марина Рабреновић: Одричем се славе

Зашто си оставио авет да чека те у незајаженој жељи и гори од нестрпљења У мојим ноћима више нема нимало спокоја, песниче Моји дани су ноћи невида ако те нема, а ноћи беле петроградске ноћи свевида Јесењине Твоја се расплодна… Read More ›