И док једни умањују утицај из Загреба и вест о тајанственом пријатељу Маршавелском приписују покушајима да се разједини и ослаби нова власт, други се ограђују од његове подршке
Фото: Снимак екрана
Ових дана Србијом се муњевитом брзином проширила вест о пријатељу студената објављена у листу Danas. Његов је идентитет до пре само петнаест дана био обавијен велом тајне. Своје обраћање читаоцима листа Danas тајанствени пријатељ започиње реченицом:
„Dragi studenti,
Čestitam na velikoj izbornoj pobedi 25. oktobra. Uskoro predajete dirigentsku palicu Studentskoj listi i došlo je vreme da otkrijem svoje ime i prezime. A sada dozvolite da se predstavim. Moje ime je Aleksandar Maršavelski i profesor sam na Pravnom fakultetu u Zagrebu.“
„Prijatelj studenata“ iz Srbije Aleksandar Maršavelski podneo ostavku u hrvatskom Savetu za civilni nadzor bezbednosnih službi https://t.co/muedBUO3iZ
— Danas (@OnlineDanas) November 5, 2026
Он се, као неко ко пружа руку студентима, у свом самооткривајућем писму представља као борац против мржње која провејава Балканом већ деценијама:
„Kao student sam spoznao da je moje detinjstvo bilo zatrovano ratnom propagandom mržnje i nacionalizma. Za vreme ratova 1990-ih na površinu su isplivali duboko nemoralni ljudi – od ratnih zločinaca i profitera koji su pljačkali državna preduzeća dok su ljudi ginuli na ratištu, do jednog Tompsona koji je popularnost izgradio na ustaštvu, od kojeg se danas ograđuje. Danas sam član pravnog tima koji vodi inicijativu da se njemu i HOS-ovcima zabrani ustaški pozdrav Za dom spremni.“
Маршавелски као свог великог пријатеља истиче Саву Манојловића, председника покрета „Крени-промени“. Њихово пријатељство сеже од ране младости, „када су се у студентској посети Хагу упознали са суђењима ратних злочинаца који су постали хероји“. Његова спона са Србијом сеже много даље од познанства са једним од активнијих подржавалаца студентског покрета. У наставку писма он истиче разговоре које је водио са оптуженима за рушење уставног поретка, као и гостовања на Правном факултету и Факултету политичких наука.
Студентски покрет и границе плурализма: ко одређује ко има право да буде дио промјене?
Писмо Маршавелског изазвало је и у Хрватској и у Србији негативне реакције. Он је због притиска јавности поднео оставку на место члана Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција. И у Србији је вест о његовом деловању испраћена негодовањем. Припадници Српске напредне странке ову вест искористиће да подсете на златне дане своје владавине. Милош Вучевић ће изјавити да је Маршавелски тај који је цртао „блокадерима“ шта треба да раде и да је то велики пораз за Србију.
Ствар је много сложенија када говоримо о Студентској листи. Њено гласачко дело дели се на три фракције. И док једни умањују утицај из Загреба и вест о тајанственом пријатељу приписују покушајима да се разједини и ослаби нова власт, други се ограђују од његове подршке и демантују да су икада били домаћини приликом његових гостовања на универзитету у Београду. Незаобилазно је поменути и оне који су са стрепњом дочекали ову вест и жељно ишчекују одговор носилаца Студентске листе који се не оглашавају.
Још већу забринутост буди наставак писма:
„Lično sam najponosniji što sam vam dao argumente da Mila Lompara izbacite sa liste. Da je on ostao, dobili biste barem dvesta hiljada glasova manje i Srbija bi danas bila u haosu. Neposredno pred izbore nisam želeo da kritikujem to što na vašoj listi ima još jedan Lompar. To je Nemanja Karović, koji se u sredu pojavio na RTS-u da govori u ime Studentske liste.“
Извор: Нови исток
Имајући у виду бурну историју српско-хрватских односа, страх који се јавља није изненађујућ. Овај гест само је један у низу, не и једини случај, не тако добронамерног мешања хрватских интелектуалаца у политику Србије. Поред, у једном поверљивом разговору, изречених речи Мирослава Крлеже „да је добро што је Тито Србима узео Косово“ (овде), обраћање пријатеља студената изгледа као нешто што је већ виђено и свима познато.
Уплитање хрватског утицаја у државне послове Србије проблем је чији узрок лежи у далекој прошлости. За искорењивање тог утицаја неопходно је преиспитати српско-хрватске односе кроз историју. У томе није успела власт предвођена Српском напредном странком, која је у више наврата спречила доношење Декларације о Јасеновцу. По свему судећи, ни представници Студентске листе неће донети значајне измене у односима са Хрватском. И поред тога, као представници народне воље, они су у обавези да се што пре огласе о ангажману професора Маршавелског. У супротном, све већ започете акције усмерене ка борби против корупције могу бити бачене у воду.
