Императив очувања државе и њеног историјског смисла долази пре интереса борбе за демократске и грађанске идеале
Александар Вујовић (Извор. Јутјуб/Говори Србија)
Доносимо крај текста главног уредника Новог стандарда Александра Вујовића:
Рингишпил колонијалне демократије
(…)
Које су дакле лекције за Србију из македонског сценарија?
1) Да не треба исмевати тезу да „може бити и горе”, нити од ње правити лозинку за препознавање скривених бранилаца режима, јер нас не само наша савремена историја, већ и примери из околних држава, опомињу да се реалност након масовних политичких заноса врло често развије баш у том правцу;
2) Да политика која нама изгледа као јасна стратешка опредељеност ка сервисирању интереса колонизатора, у колонијалној оптици може деловати као недовољна кооперативност, и да та два закључка нису међусобно искључива;
3) Да политичке црвене линије које нам се данас чине неупитним – било да је реч о територијалном интегритету, спољној политици или чак односу државе према сопственој историји, идентитету и саморазумевању – уопште нису неупитне;
ТРАНСФЕР ГОДИНЕ: Уредник „Стања ствари“ А. Лазић прелази на „Нови стандард“!
4) Да окупирани народи немају механизам да произведу било какав страх политичара од последица издаје, а да стране адресе итекако имају начина да произведу страх од последица непослушности, као и да чин издаје награде;
5) И да, као што се поткошуља облачи пре капута, императив очувања државе и њеног историјског смисла долази пре интереса борбе за демократске и грађанске идеале.
ЦЕО ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари