Абди Кан, који са женом и шесторо дјеце живи у Данској од социјалне помоћи, мисли да су Данци зли и исламофобични и објашњава да му међународне конвенције дају право да то каже
Мухамед Абди Кан (Извор)
(Икс налог Јонатана Палесена, 20. 8. 2026)
Веома занимљив интервју с муслиманом из Сомалије овде у Данској. Поштено нам говори шта морамо радити.
Тај човјек, Абди Кан, је избјеглица који са својом великом породицом живи од социјалне помоћи у Данској, на рачун пореских обвезника.
Somali guy. Doesn’t even run a learing center. Yet somehow that’s wrong too. Poor man. https://t.co/80f697giaV
— Peter Rasmussen (@PeterRa58783464) August 20, 2026
Он мрзи Данску. Има веома активан налог на друштвеним мрежама с много пратилаца на ком непрекидно омаловажава Данску и Данце. И много више воли Сомалију, и често у њу путује.
Па га зато питају зар није незахвалан и што се не врати у Сомалију.
Његов одговор је занимљив, и заправо има смисла.
1) Не би се хтјео вратити јер се не би осјећао економски обезбијеђеним. Што је истина, јер би остао без највећег дијела веома издашне помоћи коју он и породица примају овде у Данској. Каже да би отишао ако му плате пола милиона евра. Онима који га интервјуишу то дјелује као огромна сума, али мислим да је то добра процјена износа за који би имало смисла да с породицом напусти Данску. (А то би била добра погодба и за Данску – имигранти из Сомалије с породицама на дужи рок коштају далеко, далеко више.)
2) На питање зар не осјећа кривицу имајући у виду да га је Данска примила као избјеглицу и да живи од наше изузетно издашне помоћи, а истовремено нас омаловажава, он прави разлику између Данске и међународних конвенција.
Ингер Стејберг, предсједница странке Данске демократе, која је учествовала у разговору, с чеком на 33.962 данске круне који је понудила Мухамеду Абдију Кану, његовој супрузи и њихових шесторо дјеце за авионске карте да иду из Данске (Извор)
Мисли да су Данска и Данци зли и исламофобични, и било би му драже да не говори о њима на друштвеним мрежама, али наглашава да то проистиче из права датих му на основу међународних конвенција. Дакле, суштина није у милостињи Данаца, већ у одредбама међународних конвенција, попут Конвенције о избјеглицама и Међународне конвенције о људским правима. Зато не осјећа никакву захвалност према Данској. Каже и да би, ако Данска икад иступи из међународних конвенција, отишао добровољно.
Како рекох, они који га интервјуишу сматрају да су му ставови крајње спорни и не штеде га критике. Али мислим да оно што говори има смисла с његовог становишта.
Кад би (крајње) хипотетички мени понудили азил у Сомалији, и такође хипотетички подразумијевајући да тамо влада слобода говора, понашао бих се исто као он. Не бих се суздржавао критикујући њихово варварско сакаћење женских гениталија. То што су ми помогли не би ме суздржало од критиковања. Као и ја, и Абди Кан заступа оно у шта вјерује. Што је у његовом случају, стицајем околности, исламизам.
Такође, за разлику од веома великог броја других имиграната из Сомалије, он не дјелује као насилник и криминалац. Општила у Данској изгледа мисле да је он примјер негативне стране имиграције из Сомалије, али чињеница је да има много горих случајева од њега.
Својим аргументима овај човјек потпуно разјашњава да међународне конвенције не важе. Исход је да плаћамо милионе за угошћавање људи који презиру нас и наше вриједности и чине све у својој моћи да раде против нас. Иако би и њима и нама било далеко драже да живе у својим муслиманским земљама.
С енглеског посрбило: Стање ствари