Site icon Стање ствари

Александар Живковић: На вест о смрти Оливере Катарине – Играј, мала!

Не смије се о њој фразирати. Сада би било најбоље напити се уз браћу Цигане. И њих је чак натпјевала опјевавајући их

Оливера Катарина (1940–2026). Извор: РТС

На вест о смрти: Оливера Катарина (1940–2026)

Легендарна глумица и певачица Оливера Катарина преминула је у 87. години, преносе београдски медији.

Вест о смрти легендарне глумице и певачице Оливере Катарине саопштила је њена породица, преносе београдски медији.

Рођена је као Оливера Петровић у Београду 5. марта 1940. године. Током каријере била је позната као Оливера Вучо и Оливера Шакић. Уметничко име Оливера Катарина узела је по својој мајци Катарини.

Још као мала показивала је склоности ка уметности те је поред основне школе похађала и школу балета. По завршетку основне школе уписује Пету београдску гимназију, а након гимназије Правни факултет по наговору оца, али је убрзо схватила да то није њен позив и напушта факултет.

Одлучује да оде у Париз, тамо је остала годину дана, а по повратку у Београд уписује позоришну академију.

Примљена је у класу професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић, a 1962. године добија стални ангажман у Народном позоришту у представи „Коштана“.

Дебитовала је у филму „Добра коб“ из 1964. године, играла је, између осталог, у „Сну“ (1966), „Узрок смрти не помињати“ (1968), „Девичанској свирци“ (1973) Ђорђа Кадијевића и „Црвеном удару“ (1974).

Снимивши филм „Војник“ 1966. године, Оливера одлази на Кански фестивал. Позориште то није трпело, па по повратку у Београд добија отказ.

Извор: IMDB

Познанство и љубав са Ратком Дражевићем јој отвара многа врата у свету филма. Два пута се удавала – за Вука Вуча и за тадашњег председника Савеза синдиката Србије Миладина Шакића.

Из брака са Шакићем добија сина Манета, који је сликар.

Оливера Катарина позната је и по музичкој каријери. На врхунцу је своје песме изводила у бројним телевизијским програмима широм Европе.

Упоређивана је са највећим светским звездама тог доба. Чланак у Њујорк тајмсу је гласио „Рођена је нова Ана Мањани“, док су у француској штампи говорили да „нема на чему да завиди Брижит Бардо“.

Њујорк тајмс, 21. март 1968. (Извор)

Kao интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и ЛП плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком.

Певала је композиције Енија Мориконеа, Шарла Димона, Дома Сузукија, Микиса Теодоракиса, Корнелија Ковача.

Посебно остварење у области забавне музике остварила је песмом Шу шу где се са забавном музиком преплићу етно-мотиви.

Последњи албум „Ретка зверка“ објавила је 1984. године, након чега се повлачи из јавности.

Сарађивала је 2005. године са Марином Абрамовић на перформансу „Балкан епик“, а на велико платно вратила се 2008. године улогом у филму „Чарлстон за Огњенку“ Уроша Стојановића.

Оливера Катарина у филму Чарлстон за Огњенку (Фото: РТС)

Објавила је аутобиографску књигу „Аристократско стопало“ 2017. године, а 2018. је имала концерт у Комбанк дворани у Београду.

Добила је „Златни печат“ Југословенске кинотеке 2017. године, а исте године је, поводом 50 година од премијерног приказивања филма „Скупљачи перја“, присуствовала поновном приказивању тог филма на Канском фестивалу.

Нушићева награда за животно дело додељена јој је 2020. године.

Скраћивање и опрема:

(РТС, 21. 7. 2026)

Александар Живковић: Играј, мала

Ономе ко не воли црнке не вриједи објашњавати. Срећом нема Црногорца који испод коже не воли Шумадију. Зато је у јулској вреви одјекнула вијест о одласку аристократског стопала Оливере Катарине.

Оливера Катарина (Фото: N1)

Не смије се ни о њој фразирати. Сада би било најбоље напити се уз браћу Цигане. И њих је чак натпјевала опјевавајући их.

Роди се то. И по вољи јој. И са старим и са новим диком.

А сеоски удбаши прате. Скоро се ништа није десило у Колашину у односу на оно што је преживљавала највећа љепотица Југославије. Опет, било је по њеној вољи.

Извор: Извор: Гуглов алат вештачке интенелигенције Гемини

Послије су се и наши интелектуалци досјетили „културног рата“. Ено их твитују. Вољели би да је по њиховој вољи. Фали им оно нешто. Нешто што се роди. Можда је тајна у аристократском стопалу?

Фали нам свима.

Зато:

Играј, мала, па поскочи!

(Журнал, 22. 7. 2026)

Наслов и опрема: Стање ствари

Exit mobile version