Ни о једном од случајева где су Срби очигледне жртве само због тога што чувају завјете својих предака и своје српско име и презиме, Андрија Мандић није проговорио ниједну једину ријеч
Фото: ФБ страница Донка Ракочевића
У веома кратком року, Андрија Мандић је поново гостовао на ТВЦГ. Нужда га натерала, покушава да се оправда што је са својим партијски колегама гласао за закон у којем стоји да је Србија „насилно анектирала“ Црну Гору 1918. Алиби му је био више него слабашан – није била реч, каже, о новом закону, већ само о изменама закона. Није шија него врат. Па што није тражио да се из првог члана уклони спорна констатација, којом је Србија означена за окупатора Црне Горе.
Као и приликом прошлог гостовања на јавном сервису, причао нам је како живимо у благостању од како је он дио власти, како Црној Гори цветају руже као никад, како су сви Срби коначно запослени и имају толико новца да могу као сав други свет да иду по кафићима и ресторанима, да шетају по свијету и да купују станове и луксузне аутомобиле. Наравно, ни то није тачно. У ствари јесте, али то важи само за Мандине активисте и ботове, кумове и пријатеље.
Ни речи о прогону и дискриминацији Срба која поново цвета у Црној Гори као у Милово време. Телевизије Адриа и Прва су јуче кажњене са по 10.000 евра због емитовања документарца „Референдум – прича о измишљеној слободи“.
Глумац Славиша Чуровић је ових дана изгубио посао у Црној Гори зато што је причао да је и даље за заједничку државу са Србијом. Јуче је претучен један од најпопуларнијих Срба у Подгорици – Миливоје Брковић, зато што је покушао да одбрани једну даму. Прекјуче су у Пљевљима привођени грађани који су певали српске песме, на челу са градоначелником Дариом Вранешом и председником Слободне Црне Горе Владиславом Дајковићем.
О ниједном од тих случајева, где су Срби очигледне жртве само због тога што чувају завјете својих предака и своје српско име и презиме, Андрија Мандић није проговорио ниједну једину ријеч. За њега ти тешки прекршаји људских права и слобода, уперени против припадника српске националне заједнице, као да се нису ни десили. Само као неку мантру понавља како Црном Горим данас тече мед и млеко и да Срби коначно уживају сва права и слободе.
Каква лаж. Каква монструозна лаж. Каква прича о измишљеној слободи, о благостању које постоји, али само за привилеговане Србе из његовог окружења.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари