Ко су Наим Абази и Бесијана Исмајили да траже доживотне казне за тројицу Срба из „случаја Бањска“? Немају они шта да траже за Србе док је нама овакве Србије. Она је свима нама обезбедила доживотну
Јован Зафировић (Фото: Лична архива)
Косовско тужилаштво је тражило од суда доживотне затворске казне за тројицу Срба оптужених за учешће у случају Бањска, септембра 2023. године. То се догодило данас, на радостан дан у земљи економског тигра, дан када многима у јавном сектору стиже мејл или СМС у ком стоји „прилив“. Дакле, 15. је април. Верујте, утученији је онај због кога су у неприлици у каквој јесу у албанским казаматима, него што би злуради рекли да је био утучен због краја Орбанове владавине дуге шеснаест година.
Tužilaštvo i advokati oštećenih traže doživotni zatvor za trojicu Srba optuženih za napad u Banjskojhttps://t.co/gvaGtRcHMH
— KoSSev/Kosovo Sever portal (@KoSSevnews) April 15, 2026
Шта смо имали пре тога од догађаја? Много шта, али, ја ћу као и сваки Србин са изузетно дугим памћењем кренути од далеке прошлости. Од Великог петка. Тада су јадни Албанци у Грачаници демонстрирали демократију и поштовање закона и „устава Косова“, што се манифестовало кроз њихово театрално скидање тробојки са грачаничких бандера од стране ништа боље позиционираних Албанаца у егзистенцијалном смислу у односу на своје комшије Србе над којима су показивали своју моћ. Тренутну.
А само дан касније, у Политици је освануо наслов, испод слике директора, судећи по марљивости, професионалности, преданости, вредном раду, Канцеларије за Курту и Мурту „Снажимо темеље нашег присуства на Космету“. „Нове куће и станови које градимо на простору Косова и Метохије за нас нису само зидови(…) то су услови да наша деца могу мирно да одрастају, да уче…“, почео је ПП. Читам, па се мислим, па да! У праву је. Када сам ја био клинац, одрастало се и учили смо опасани бодљикавим жицама, често под свећама, сада је овој деци на Косову и Метохији знатно лакше када су их зацементирали у зидовима. И плус не уче под свећом, него имају струју! Додуше плаћају је Албанцима, али добро – да не цепидлачимо.
Фото: Снимак екрана/Политика
Ако још једном цитирам речи из текста у Политици, које потписује директор Канцеларије за Курту и Мурту, чудићете се колико су на мене редови бешчашћа и неискрености, преливени обманом, направљеном од фалсификата, оставили утисак. Нису много, одмах да вам кажем, навикао сам да слушам и читам будалаштине – да додам – искључиво због информисаности и евентуалне реакције на рафале отровних жаока високопозиционираних маскота декаденције. Још сад помињем једну од реченица у тексту и нећу више. Даље, после регрутованих речи у циљу ширења извитоперености стања ствари, стоји реченица коју свако из те озлоглашене канцеларије изговара, записује, понавља: „Све то не би било могуће без председника наше државе Србије Александра Вучића.“
Читам, па опет мислим, па да! У праву је! Ко зна да ли би без председника наше државе Србије Александра Вучића било могуће да Срби прелазе километре да подигну плате и пензије, без њега вероватно не би било могуће да Албанци потпуно збришу графите и мурале на северу Косова и Метохије, без њега не би можда било могуће да Срби путују иза административне линије да остваре своје бирачко право у систему Републике Србије, без њега не би сигурно било могуће да Албанци скину сирене за узбуну у Косовској Митровици, без њега не би било могуће, вероватно, укидање динара, затим затварање књижаре Службени гласник у Косовској Митровици, скорашње затварање амбуланте (српске) и скидање натписа са основне школе где похађају „Српчићи“, без њега не би било могуће да родитељи одличних ученика морају путовати километрима иза административних линија како би узели потврду којом се, између осталог, подноси захтев за стипендије, хоћете још? Нека! Нећу да помињем ни Универзитет, ни полицију, ни судове, ни…
У данашњем свету халабуке, ужурбаности, јурцања, где време лети брже него амерички авиони који шире демократију по свету, па га немате довољно ни за себе и своју породицу, а не за најскупљу српску реч, сигурно нећете имати луксуз кога нисте свесни да прочитате шта све без председника наше државе Србије не би било могуће. Стога се у нехронолошком набрајању само делића чега не би највероватније било без ентитета са гомилом епитета на којима није могуће завидети, стискам кочницу. За саблажњавање је и ово што сам написао доста. Бар мени.
Да се вратим на почетак приче и завршим је. Желим да именујем и испрозивам именом и презименом овог фалуса од тужиоца који је тражио доживотну робију за тројицу Срба. И адвокатицу која се са његовим предлогом сложила овом приликом не бих поштедео. Дакле, ко су, бре, Наим Абази и Бесијана Исмајили да, на крилима великоалбанске реторике, прикупљају симпатије и признања од својих тражећи доживотне казне за тројицу Срба?! Немају они шта да траже за Србе док је нама овакве Србије. Она је свима нама обезбедила доживотну.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Јована Зафировића)