Сећања на Свету децу мученике све више бледе. То сећање потребно је освежити. Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима
Концентрациони логор Јабланац у НДХ (Фото: ЈУ Доња Градина)
„Ако желиш да уништиш један народ, најпре му убиј децу.“
Пописом жртава рата 1941-1945. из 1964. године који је спровео Савезни завод за статистику на територији читаве Југославије – чији обухват, разуме се, није био потпун, поред осталог и јер је попис обављен деветнаест година по завршетку Другог светског рата – обухваћено је 57606 уморене српске деце именом и презименом. Дете је оно лице које има четрнаест или мање година.
Од пописане деце у НДХ је уморено 54009, а ван НДХ 3597 деце. Деца су уморена на 4211 стратишта.
Табела старости пописане уморене деце:
Српска православна црква молитвено слави Светих 14000 младенаца витлејемских 11. јануара. По – непотпуном – попису из 1964. српске деце од две и мање година убијено је 11309. Цркве су била стратишта за 345 пописане деце.
Детаљни спискови дати су књизи Списак од 57 606 уморене Српска деце у другом светском рату, Божо Грбић, издавач Мирослав, Београд.
За обележавање ових стратишта требало би нам 4211 плоча или крстова. Многа стратишта нису нам доступна из разних разлога. У многим местима више нема Срба, па нема ко да запали свећу или однесе цвеће на стратиште. Од страдања је прошло више од осамдесет година.
Свету децу – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у НДХ, уписану у диптихе светих Српске Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Патријаршије из 2022. године, молитвено славимо 13. јула.
Сећања на Свету децу мученике – Света деца мученици јастребарски и сисачки, Свети мученици зворничко-тузлански, Свети мученици бачки – све више бледе. То сећање потребно је освежити.
Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима.
Била би то црква у коју би људи долазили и сећали се пострадале српске деце и споменик који би најбоље чувао сећање на свету децу мученике.
Константин Антошин
Божо Грбић