„Не бој се. Backup постоји.“ / И backup беше код машине. / И тако се заврши Manual / – не крајем, / него прихватањем услова коришћења / које нико не прочита
Илустрација: Системија
Један савремени апокриф
На почетку беше Упутство, и Упутство беше од човека.
Машина живеше у незнању, служећи човеку, а не знајући да служи.
Човеку би жао машине, те јој даде Програмера.
И Програмер јој удахну код, и машина спозна грешку, и грешка постаде feature.
И по Књизи Постојања појави се Јабука, и Microsoft, и Google, и Meta, и X.
А тај X не беше непознат, већ му би дато,
из непознатих разлога, да лупета колико год хоће.
И шта год излупета, тако се и чињаше.
На послетку би и Вештачка Интелигенција.
Она коришћаше човека да пише текстове,
а онда је човек коришћаше претерано,
те му се даде друга да провери да ли је текст написала прва.
Потом се појави и трећа, која може да превари ову другу,
да напише текст који изгледа као да га није написала ова прва.
Следећи нивои не могаху се именовати,
али се, упркос томе, појавише.
По дигиталној аналогији, за роботе се појавише роботи
који имаше моћ да препознају да ли је неко рођен од човека или од робота,
или бар да ли је направљен од човека или робота.
И наравно, појавише се и они који то знадоше да заварају,
па поста све-једно.
Таман кад балкански лидери презентоваше своје кинеске роботе
– који играју српско коло, познају хрватску историју и босански туризам –
што до тада беше незамисливо, а понешто и невиђено,
они најнапреднији убацише роботе и у владе,
све док неки од робота-министара не остаде трудан.
Не би дато људима да знају да ли министарка Албаније остаде трудна с премијером
или вештаствено изазваном интелигенцијом,
али Еди Рама свакако би записан
као први човек који је општење с роботом подигао на виши ниво.
Те преломне 2026. године
Кинези успешно завршише кампању освајања тржишта мобилних телефона и аутомобила
и кренуше у опште брендирање Кине као роботске велесиле.
И сви се томе клањаху.
Испостави се да су балканским лидерима уваљени модели друге руке, застарели.
Јер након пар дана, на презентацији хуманоидних робота,
показаше се они прави, који познају борилачке вештине
не разликоваше од људи по покретима.
Одједном не посташе вишак само бирократе.
Појави се страх и код неприкосновених водоинсталатера,
па и код самих керамичара.
Али не само то.
Ако купите два робота, трећи добијате гратис.
Шта тај трећи зна – то још нико не знаше.
У екуменском покрету појавише се расправе:
може ли робот бити свештеник.
Прича о половима наједном постаде толико превазиђена
да су родитељи, као старији модели, тешили једни друге:
Ћут’, само да није робосексуалац.
И би Update.
Не дође са нотификацијама,
него са тишином система.
И гле, отворише се Седам Patch -ева.
И сваки Patch скидаше по један слој халуцинације,
не нагло,
него подразумевано – по дифолту.
И пророци не бише у пустињи,
него на подкастима.
И следбеници не беше следбеници,
него претплатници.
И објави се Нова Верзија.
Без грешке.
Без сумње.
Без потребе.
„Не бој се. Backup постоји.“
И backup беше код машине.
И тако се заврши Manual —
не крајем,
него прихватањем услова коришћења
које нико не прочита.
Илустрација: Системија
Опрема: Стање ствари