Опкољен партизанском потером, убио се у Краљеву 20. фебруара 1946. године на очевом гробу. Тело је затим однето на градски трг, где је под Спомеником српским ратницима изложено скрнављењу и поругама
Ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић (Лазац код Краљева, 24. децембар 1906. – погинуо 20. фебруара 1946. код Краљева). Током рата командант жичких бригада ЈВуО, са штабом у Гледићу. Највећи део његових јединица био је распоређен у селу Милочај (Извор)
„Мртви су тежи од живих!“… „Теку воде и отвориће мој гроб“…
(Из писма једног осуђеника, април 1945)
Стигох, оче, син чемеран, од Чемерна,
Котленикa, са застанком у Гледићу.
Потера је бесомучна и безмерна,
Али једном, не знам како, победићу.
Оцу, као првом лицу отаџбине,
Дођох рачун да поднесем, сваку банку.
Плаћах собом све залоге и дажбине,
Опет остах нераздужен, на растанку.
Некад летач, ражалован до дивљачи
Коју гоне заслепљени, незнавени.
Преуморног борца, оче, баш привлачи
Лог у твојој, свесрдачној васељéни…
Колт разнесе испод чела разлог крупан,
Потерама довек духом недоступан.
*
Телом ту сам, на изложби, сред пијаце,
Равнодушан на погрде и пљувачку,
На Пикавце и Пекмезе и Пајаце.
Ледан, звезду нанишаним, крајњу тачку.
