Обнова „Босанске цркве”, у облику аутокефалне „Босанске православне цркве”, била би чин враћања равнотеже – између вјере и државе, између традиције и сувремености, између идентитета и суживота
Некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ др Мустафа Церић (Фото: Слободна Босна)
У повијести Босне и Херцеговине постоји једна тиха, али постојана нит која повезује државност, духовност и идентитет. То је нит аутохтоности – свијест да Босна није настајала као пука периферија туђих империја и црквених центара, већ као властита повијесна, политичка и духовна цјелина. У том контексту, размишљање о оправданој потреби успоставе, односно обнове „Босанске православне цркве”не представља ни провокацију ни имитацију, него природан израз повијесне континуитета и легитимног права Босне на властиту духовну самосвојност, пише некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ, др Мустафа Церић.
Босна памти своју аутокефалну „Босанску цркву”– јединствену појаву у средњовјековној Европи, дубоко укоријењену у босанску земљу, њен народ и њену државност. Та црква није била тек вјерска институција, него и одраз политичке самосвијести Босне као посебне државе, с властитим поретком, властитим законима и властитим погледом на духовност. Управо та чињеница разбија аргументе оних који Босни оспоравају право на властиту црквену традицију, неовисну о центрима моћи изван њених граница.
Идеја о „Босанској православној цркви” не произлази из потребе да се реплицирају или имитирају други модели, нити из реакције на сувремене политичке и вјерске аномалије у сусједству. Она не црпи своју снагу из полемике, него из памћења. Ако је Босна кроз повијест имала властиту аутокефалну цркву, онда је сасвим логично да у сувременом добу, у којем се идентитети поново преиспитују, Босна има и своју аутокефалну православну цркву, са властитим канонима, властитим сједиштем и јасном лојалношћу босанској државности.
Марко Пејковић: „Црква босанска“ као канонски део СПЦ – непостојање богумила и насртаји римокатолика
Аутокефалност није чин раздвајања, него чин одговорности. Она не значи негацију православља, већ његово укорјењивање у босански повијесни и културни простор. „Босанска православна црква” не би била против било кога, него за Босну: за њену сувереност, за њен мир и за достојанство православних вјерника који Босну доживљавају као своју једину домовину, а не као продужетак туђих националних и црквених пројеката.
Посебну симболику носи чињеница да се ова идеја може артикулирати управо 9. јануара – дана који се у сувременој Босни и Херцеговини често везује за политичке тензије и нарушавање мира. Умјесто датума раздора, тај дан би могао постати дан благослова: дан афирмације босанске духовне зрелости, дан у којем се одговара смирено, достојанствено и повијесно утемељено. Умјесто демонстрације силе, демонстрација континуитета. Умјесто пријетње миру, позив на духовно исцјељење.
Обнова „Босанске цркве”, у облику аутокефалне „Босанске православне цркве”, била би чин враћања равнотеже – између вјере и државе, између традиције и сувремености, између идентитета и суживота. Она би симболизирала прекид с монополима и туторствима која Босну деценијама држе у туђим наративима, и повратак принципу да се босанска духовност обликује у Босни, за Босну и у лојалности босанској повијесној државности.
Адвокатска канцеларија Радић: Чајничко јеванђеље – „национални споменик ‚Босне и Херцеговине‘“?
На крају, ово није питање прошлости, него будућности. Народи који се усуђују обновити властите заборављене институције не чине то из носталгије, него из потребе да буду цјеловити. „Босанска православна црква”, као легитимни насљедник босанске аутокефалне духовности, могла би бити управо такав чин: тих, али снажан доказ да Босна памти, разумије и има храбрости да своју повијест претвори у темељ мира, а не у извор нових подјела.
Опрема: Стање ствари
Митрополит Фотије: Кратак осврт на Церићеву најаву оснивања Босанске православне цркве
Ваш текст, господине Церићу, о БПЦ мирише тамјаном Другог светског рата, када је створена, по злу чувена НДХ, у којој је сам Анте Павелић 1942. године створио фантомску ХПЦ, са циљем да све Србе на простору НДХ најпре претвори у Хрвате православне вере, а мало касније и у католике
Митрополит Фотије (Фото: Светигора)
Реаговање на текст објављен на порталу slobodna-bosna.ba у коме некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ, др Мустафа Церић износи „размишљање о оправданој потреби успоставе, односно обнове Босанске православне цркве”. Иако наведени портал нигде у свом тексту није навео извор речи др Церића дужни смо због верника Српске православне цркве да реагујемо кратким освртом који доносимо у наставку.
Оно што би далеко, поста близу. Мустафи Церићу, бившем реису, ово није први пут да најављује формирање БПЦ. Али овај пут то изгледа све много озбиљније. Наиме, Церић у своме тексту каже да би БПЦ била доказ историјског континуитета БиХ, фактор мира и послушница босанске државе. Оквири те Церићеве БПЦ била би босанска држава, којој би БПЦ морала бити слепо послушна, и очигледно је, како Церић говори, слушкиња босанске државе. То Церић види као остварење свих идеала духовности, континуитета босанске државе и континуитета БПЦ.
Епископ Сергије: Босанска црква није и никада неће постојати
Наш скромни коментар. Господине Церићу, ако нисте знали, на простору Републике Српске (коју у своме тексту о БПЦ ни једном нисте поменули, иако је Дејтон званично признао два ентитета у БиХ – Републику Српску и Федерацију), вама се изгледа више допада да говорите о фантомским творевинама као што је БПЦ, а не о СПЦ и о Републици Српској, које вековима легитимно постоје на простору БиХ.
Ваш текст, господине Церићу, о БПЦ мирише тамјаном Другог светског рата, када је створена, по злу чувена НДХ, у којој је сам Анте Павелић 1942. године створио фантомску ХПЦ, са циљем да све Србе на простору НДХ најпре претвори у Хрвате православне вере, а мало касније и у католике. Добро знате, господине Церићу, да је НДХ оставила иза себе хиљаде и стотине хиљада невиних жртава, који су били припадници свих народа који су живели у БиХ, па се отуда питамо: да ли сте свесни да својим оснивањем БПЦ пуштате из боце духове НДХ фашизма, домобранства, Ханџар дивизије, Јасеновца и других логора из Другог светског рата? Не знамо да ли сте свесни да овом најавом поновног формирања БПЦ најављујете, свесно или несвесно, то поменуто време са почетка Другог светског рата – време разарања, невиних жртава и међусобног истребљења народа. Својом најавом оснивања БПЦ ви најављујете рат на простору БиХ, никако мир, јер БПЦ никако није творевина мира него творевина рата.
Опасне идеје Сарајева о „босанској цркви“, Ђого за РТ Балкан: Церић би повратак на 1941. и 1992
Ми се надамо и молићемо се Богу, господине Церићу, да се ваша идеја не оствари, јер би то била погибија за све народе који живе у БиХ и Републици Српској. Најавом своје БПЦ ви сте, господине Церићу, за рат, а не за мир, а знамо да је обичан народ сит ратова. Зашто га ви призивате у своме тексту о БПЦ, то не зна ни милиција, али сазнаће се, јер свако дело изађе на видело.
Бијељина,
на празник 20.000 мученика никомидијских, 2026.
Митрополит зворничко-тузлански Фотије
Опрема: Стање ствари
(Епархија зворничко-тузланска, 10. 1. 2026)