Био је празник Рождества Христовог по новом календару. Када је свештеник почео да кади, икона светог Спиридона одједанпут је почела ударати о стуб
Свети Спиридон Чудотворац
Рођен је на Кипру 270. године. Живео је у време цара Константина Великог. Отац и мајка су му били сељаци, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до епископа у месту Тримитусу.
Упокојио се 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу.
Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу.
Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд.
Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
Чудо светог Спиридона
(у саборном храму у Каристосу, Грчка 1930. г)
О чуду светог Спиридона причала је 1976. г. старица Зиновија Сидери (доживела 102 године) једна од многих сведока који су присуствовали овом догађају о коме су у то време писале и атинске новине Скрип.
Ево шта је причала старица Зиновија:
Био је празник Рождества Христовог по новом календару. Ја тада још нисам прешла старокалендарцима. Дошла сам на свеноћну службу у храм св. Николаја. Храм је био препун народа. Стајала сам са леве стране поред једног стуба. Изнад мене на том стубу висила је икона светог Спиридона, дар Антонија Лумидиса из Пиреја. Икона је била украшена цвећем које је остало још од празновања светога по новом календару.
Извор: Друштвене мреже
Када је свештеник који је служио Литургију, отац Сила, после малог входа почео да кади и пева тропар Божија: „Рождество Твоје Христе Боже наш“, икона светог Спиридона је одједанпут почела ударати о стуб тако јако да је сво цвеће које је било на њој поотпадало. Народ се, гледајући ово знамење ужаснуо. Свештеник и појци су престали са појашем. Тада је неко из народа повикао:
„Данас је по старом календару празник Св. Спиридона. Певајте му тропар!“
Појци и свештеници су „занемели”. Тог тренутка верујући су сви заједно запевали: „Сабора перваго показалсја јеси поборник и чудотворец, Богоносни Спиридоне, отче наш…“ (тропар светоме).
И тек у време појања тропара светоме његова икона се почела полако смиривати да би на крају потпуно престала да удара о стуб.
Следећег дана новине „Карестини” су објавиле саопштење о том чудесном догађају. Сви становници Каристоса и околине говорили су о томе и признавали да су старокалендарци у праву. Касније, 29. децембра, новине „Карестини” су објавиле:
„Другог дана иконе није било на свом месту. Многи мисле да је намерно склоњена да се не би и даље расправљало о проблему календара, о којем су правовремено почели да расправљају верујући, од којих је већина прешла старокалендарцима.
И тако јавност Каристоса правдољубиво негодује и мисли да се неко злобно поиграва религиозним осећањима и светим иконама, пошто до сада икона није враћена на своје место упркос инсистирању свих становника.“
Цео текст прочитајте ОВДЕ
Наслов, избор и опрема: Стање ствари