Професор Чикарић био је дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака и дуго се бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака
Слободан Чикарић (1936–2025). Фото: Срна
У Београду је у 90. години преминуо водећи српски онколог и дугогодишњи предсједник Друштва за борбу против рака Слободан Чикарић, који се дугo година бавио посљедицама НАТО бомбардовања по здравље становништва Србије и проблемима обољевања од рака, потврђено је Срни у Институту за онкологију и радиологију Србије.
Чикарић је био специјалиста радиологије на Институту за онкологију и радиологију, професор Медицинског факултета у Београду, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, дугогодишњи предсједник и доживотни почасни предсједник Друштва Србије за борбу против рака, као и члан више домаћих и међународних стручних удружења. Током каријере је обављао и стручне и руководеће функције на Институту, а био је један од водећих стручњака у области онкологије у Србији, који се годинама бавио истраживањем и праћењем болести тумора, малигних болести и ефеката фактора околине на здравље становништва, укључујући посљедице НАТО бомбардовања 1999. године.
Професор Чикарић преминуо је 17. децембра, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Као предсједник Друштва Србије за борбу против рака, Чикарић је дао интервју Срни 2013. године, у којем је указао на значајан пораст броја обољелих и умрлих од малигних болести у Србији, уз оцјену да је један од фактора овог пораста посљедица НАТО бомбардовања 1999. године, током којег је на Србију бачено око 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом.
Слободан Чикарић: Рак узрокују осиромашени уранијум и плутонијум на Косову и Метохији
Он је тада навео да је број обољелих од леукемије и лимфома повећан за око 110 одсто, док је број умрлих од ових болести већи за око 180 одсто, позивајући се на податке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут“.
Слободан Чикарић: НАТО лоби прикрива право стање епидемиологије малигних тумора
Чикарић је истакао да се осиромашени уранијум задржава у животној средини и може имати дугорочне посљедице по здравље становништва, али да се посљедице излагања канцерогеним материјама не јављају одмах, већ након одређеног латентног периода – у просјеку седам година за леукемије и лимфоме, а до 15 година за солидне туморе.
Опрема: Стање ствари