И без папиних откривења знамо да ђаво, свргнут с неба, сиђе на земљу у јарости великој, знајући да мало времена има. Но, и сведочанство друге стране је такође важно
Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Соња Ракочевић)
(Телеграм канал прот . Андреја Ткачова)
Тринаестог октобра 1884. године, папа Лав XIII је по обичају био одслужио мису у једној од ватиканских капела. После службе изненада мртвачки пребледе и сруши се на под (у том тренутку папа Лав XIII имађаше 74 године; умро је у 93. години живота). Узрок пада не беху болест нити старост – по папиним речима, чуо је спор између ђавола и Христа. Као на Тајној вечери, где Христос рече Симону Петру да сатана иште (!) да му се дадне власт над ученицима како би их „вејао као пшеницу” (Лк. 22:31), тако и тада сатана поново искаше да му се дадне више власти. Подаци о том мистичном дијалогу, о исказаним захтевима и о Христовом одговору, унеколико се разликују у разним иначицама приче, али суштина је иста. Када је дошао к себе, Папа је рекао: „О, какву страшну слику ми је било дато да видим!”
Кажу да је Лаву XIII у сажетом облику било откривено шта чека свет и Цркву у долазећем XX веку. Осврћући се уназад, сложићемо се да тај век беше заиста беспримерно ужасан.
Сматра се да је Лаву XIII откривен ужасни призор опадања духовних и наравствених вредности унутар Цркве и ван ње. Папа је на крају саставио молитву коју је наредио да се чита на крају „ниске мисе” у целој латинској Цркви. Ниска миса, за разлику од високе, служи се једноставније – без пратње хора и саслуживања ђакона. Она се служи у најобичнијим жупама, којих је у свету претежна већина.
Важно је напоменути да је посвеместно читање те молитве престало 1964. године. Лакше, међутим, није постало. Пре ће бити обратно. Али римокатолицизам је тада објавио тзв. „ађорнаменто”, тј. „обнову”, и читав Други Ватикански концил (окончао рад 1965. године) прошао је у знаку екуменизма. Данашњи римокатолицизам више није тридентски, већ „обновљени”. Многи римокатолици уопште не прихватају одлуке Другог Ватиканума, или их прихватају с муком и оградама.
То јест, ствар стоји овако: крајем XIX века римокатоличком свету било је обзнањено да ће Христос и Његови следбеници бити изложени невиђеном нападу сила зла. Но, с временом, римокатолици су престали осећати жар те борбе и почели се понашати као да је „све у реду”. Приче о љубави према свима и свему замениле су напету духовну борбу.
†
Ми, дабоме, и без папиних откривења знамо да ђаво, свргнут с неба, сиђе на земљу у јарости великој, знајући да мало времена има (Откр. 12:12). А горчину, исто као и опасност духовне борбе Православна Црква је и те како искусила у минулом веку. Но, и сведочанство друге стране је такође важно.
Папа Лав XIII (Фото: Википедија)
Узгред, ево текста молитве коју је саставио папа Лав XIII:
О, Свети Михаило Арханђеле, заштити нас у боју.
Буди нам заштита од зла и замки ђаволских;
нека га Бог обличи, смирено молимо;
а ти, кнеже Небеског воинства, силом Божијом низвргни у ад сатану и све зле духове што лутају светом на погибељ душама. Амен.
Смисao ове молитве сасвим је прихватљив и за православне. У њој, како ми се чини, нема ничег нарочито западног. Најважније је схватити како се око нас, у нама и поред нас, непрекидно води љути духовни рат, и не престајати исповедати име Господа Исуса, призивајући у помоћ Пресвету Богородицу, бесплотне Архистратиге, свете мученике и све свете.
Посрбио с руског: Коментатор с надимком Гремлин