Браћо моја, три пута је боље мрети славно него у робству живети довека срамно!, поручио прота Атанасије буковички на скупу у Орашцу 1803. године
Заклетва, крст и речи проте Атанасија буковичког, Музеј у Орашцу (Фото: Соња Ракочевић)
Заклетва Проте Атанасија на скупу у Орашцу, новембра 1803. године
„Ко издао, издало га тело;
Пожелео али не могао поћи,
Нити му се старо и младо у кући јављало.
Од руке му се све скаменило.
У тору не блејала стока, у обору не рикала.
Да Бог дâ да се у сињи камен створи
Да се други на њега угледају.
Нити био срећан ни дуговечан
Нит лица Божја игда угледао!“
Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд
Карађорђева долама и застава, Музеј у Орашцу (Фото: Соња Ракочевић)
Речи проте Атанасија изговорене на скупу у Орашцу, новембра 1803. године
„Браћо!
Ево толике стотине година прођоше од како се сва наша слава закопа у мрачни и за нас све тужни гроб на Косову. Одонда се ножеви и пушке наше у кладе завлаче. Светли олтари божи, који су под нашим царевима као цвеће Србију украшавали, постадоше коњске штале сада. Жене наше снаје, ћери и све што нам је свето и мило, све то турској срамној похотљивости на жертву да приносимо. Већ земља стење а небо над нама плаче гледајући толика и таква нечувена тиранства нама. Браћо, ми смо робови, нисмо само ми него и наши синови, унуци, праунуци и тако довека; а браћо моја, три пута је боље мрети славно него у робству живети довека срамно!“
Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд