Време је да престанемо да будемо недоношчад, да се уздамо у Европску унију или Америку, па чак и у Русију. И да узмемо ствар у своје руке, као што су то урадили устаници 1804. године
Владимир Димитријевић (Фото: КТВ/Снимак екрана)
Подржавајући ученике и студенте ја не подржавам никакву политичку причу у јефтином, дводимензионалном смислу те речи. Ја подржавам ону Србију која ће бити слободна.
Свима одговара овај режим: Америци је дао Косово, Кинезима – Бор и Мајданпек, Европљанима обећава литијум, а Русима није увео санкције. Руси се баве својим јадима на свом фронту и шта они овде могу да ураде?
Владимир Димитријевић: Студенти нису запалили жито, него бакљу Слободе и Правде!
Време је да престанемо да будемо недоношчад, да се уздамо у Европску унију или Америку, па чак и у Русију. И време је да узмемо ствар у своје руке, као што су то урадили устаници 1804. године. Када је Карађорђе питао проту Атанасија из Буковице „Шта да радимо, чича прото, да ли да се дигнемо или да се не дигнемо“, он је рекао „Ако се дигнемо, можда нешто буде; ако се не дигнемо неће бити ништа“.
Мислим да су студенти то осетили и најбољи начин да их следимо је да се ослободимо тог инфантилизма и да узмемо судбину у своје руке – како каже Његош:
„Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке.“
Наслов, препис и опрема: Стање ствари
(KTB)