Некада су и Војислав Шешељ и Александар Вучић и Томислав Николић заговарали идеју Велике Србије. Данас ове самозване четничке војводе учествују у стварању Велике Албаније
Полицајац тзв. Косова дави српског матуранта у Косовској Митровици (Фото: Снимак екрана)
Промена назива улица у северном делу Косовске Митровице очити је доказ насилне албанизације овог града у режији владе Аљбина Куртија. Такав агресивни национализам има пре свега за циљ да се простор северног дела Косова и Метохије очисти од Срба као што је то урађено на осталом делу јужне српске покрајине. Иако Срби у северном делу града чине 80 посто становништва више од 90 посто личности у називу ових улица су Албанци. Примера ради, једна од улица носи име Наима Фрашерија творца албанске азбуке из јужног дела Албаније. Оправдано се поставља питање какве он везе има са Косовском Митровицом.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије и српску јавност да је током 1999. и 2000. године више од 700 насеља остало без Срба. Само у општини Вучитрн тридесетак насеља су остала без Срба. Срби су протерани из свих градова и једини град у којем су се задржали и то на само једној петини је северни део Косовске Митровице. Власти у Приштини су решиле да и са ове једне петине протерају Србе.
НП Отаџбина: Вучић доведен на власт да север Косова и Метохије испоручи сепаратистима
Међу насељима која су остала без Срба су, рецимо, село Самодрежа, познато још из времена Косовског боја имајући у виду да се ту причестила српска војска уочи Косовске битке. Без Срба је остало и село Пантина у коме је до 1999. године живело око 30 српских кућа али су били власници око 90 посто сеоског земљишта. У историји је Пантина позната што је 1168. године Стефан Немања до ногу потукао византијског цара Манојла Комнина. Без Срба је остао и царски град Призрен, који је преживео све могуће српске сеобе и Чарнојевића и Шакабенте али није егзодус ОВК која је протерала више од 12 хиљада Срба. Срба нема ни у некадашњој осојанској долини искључиво насељеној Србима дужине 35 а ширине 20 километара. Нажалост, Срби се нису задржали ни у селима испод Шар-планине у општини Сува Река етнички чисто насељеним Србима као што су Дорјане, Хоповљане, Новљане и др. Шљиве а не грађевине, јер су оне срушене, сведоче о томе да су ту некада живели Срби. Па и 17. март 2004. године имао је за циљ да Приштину ослободи српских села која су била у њеној околини али 1999. године Срби нису отишли из места живљења. Нападнута су тада и Чаглавица, Бресје, Угљаре, Девет Југовића и др. само са циљем да би се десетковало српско становништво што је и остварено. Улога немачке тајне службе у овом погрому Срба је била изузетно значајна.
„Бијела црква Самодрежа“ где је, по предању, кнез Лазар причестио војску пред Бој на Косову (Фото: Живојин Ракочевић)
Најмоћније земље Запада су 1999. године бомбардовале ондашњу СРЈ или боље рећи Србију због наводног егзодуса 600 хиљада Албанаца. Током 1999. и 2000. године више од 220 хиљада Срба је напустило јужну српску покрајину. Егзодус Срба се и даље наставља а да земље ЕУ над том истином ћуте. Министарство за повратак у самопроглашеној републици Косово у више од 20 година свог постојања није испунило своје обавезе. Вратило се тек негде око стотину Срба и то повремено. А и како би када они који озбиљно мисле да се врате уз фабриковане и монтиране судске поступке оптужују се за наводне ратне злочине. Тај рецепт Албанци су преузели од Хрвата. Данас у албанским казаматима широм КиМ чами више од 30 неоправдано оптужених Срба за наводна недела.
Али Европској унији то није било довољно, она је хтела власт у Србији која би заокружила државност самопроглашене републике Косово. То су и остварили довођењем на власт Томислава Николића, Александра Вучића, Ивице Дачића и Војислава Шешеља. Србија је потписала и прихватила антиуставне и антисрпске споразуме са Приштином којима се и де факто и де јуре Србија одриче своје јужне покрајине. То је остварено преко Бриселског споразума, Вашингтонског споразума, Француско-немачког плана и Охридске агенде за реализацију Ишингеровог пројекта сада названог Француско-немачким.
Куриозитет је да је влада у Приштини са српским министром за повратак Гораном Ракићем донела одлуку о изградњи велике касарне у општини Зубин Поток за смештај безбедоносних снага Косова. За ту одлуку и експропријацију земљишта од Срба гласао је и Горан Ракић, о чему сведочи стенограм владе самопроглашене републике Косово. Он без знања и дозволе Александра Вучића не би се усудио да тако гласа. Врховни командант Војске Србије на делу територије Србије потпомаже изградњу касарне у којима треба да се стационира непријатељска војска. Уосталом, за време владавине СНС по извештају невладиних организација са КиМ, а које нису наклоњене Србима, каже се да је више од 40 хиљада Срба напустило Косово и Метохију. Оно што је још занимљивије да за више од 13 година своје власти никада, и словима и бројкама никада, Александар Вучић није изустио реч о повратку 220 хиљада прогнаних Срба.
Данас су на КиМ Срби изложени, пре свега, терору од тзв. РОСУ полиције из Приштине. Само последњих годину дана је на северу КиМ у општини Зубин Поток претучено десетак Срба. Међу њима су Стевановић, Јакшић, Јовановић и др. У једној ствари су режими Александра Вучића и Аљбина Куртија слични, док полицајци Аљбина Куртија туку и даве младе Србе по Косову и Метохији то исто ради Жандармерија и интервентне јединице полиције Србије са српском младежи широм градова Србије.
Претрес ’’КП’’ у Лепосавићу: Мајице „Косово је Србија“, електрошокери, алкохол…
Некада су и Војислав Шешељ и Александар Вучић и Томислав Николић заговарали идеју Велике Србије. Данас ове самозване четничке војводе полако али сигурно, ћутке учествују у стварању Велике Албаније. У преводу, није битно да ли је Србија или Албанија важно је да је Велика.
Како радили тако нам Бог помогао!
Косовска Митровица, 3. 9. 2025.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“