Разјарени следбеници пленумаша ће осетити, по први пут, снагу српских министарстава силе. Полицијо, поступи по наређењу!
Драгослав Бокан (Извор: ФБ страница Д. Бокана)
Први пут објављено 14. 3. 2025.
N1, опозициони аутошовинисти, регионални обавештајци, српски националисти опседнути мржњом према Вучићу, малограђански снобови, ултра-урбане „градске фаце“, нафурани „бунтовници без разлога“, нихилисти и анархисти, воук секташи, артемијевски квази-зилоти, зајапурени клинци, пренапумпани студенти… ће 15. марта на најтежи могући начин, на својој кожи, разумети шта је то држава.
Ником нормалном, па ни мени, то неће бити драго, али је овакав исход, нажалост, неизбежан.
Анонимни пленумаши ће брже-боље побећи некажњено у мрак из кога су и дошли, а њихови разјарени следбеници ће осетити, по први пут у својим животима, снагу српских министарстава силе.
Једино чему се радујем је крај некажњеног антисрпског иживљавања друштвених активиста југо-титоистичке интелектуалне и уметничке елите. Њиховим се (одавно заслуженим) буботцима и хистеричном вриштању („људи, па ово није реално; ово је немогуће; ово не сме да се дешава у Европи… па они нас бију!“), признајем, веселим.
Полицијо, поступи по наређењу!
Толико од мене.
***
Биће шта ће бити. Сад је тешко да држава било шта уради, сем (увек опасног) увођења ванредног стања и масовних хапшења уз строге забране. Једино то.
Побунили се сви титоисти и антисрпски Југословени, у језгру ове професорске побуне (допуњене активистима из цивилног сектора и трутовских невладиних организација). Па или они или ми, Срби.
А побуњени студенти могу да бирају између ове две стране. Па како нам, свима, Бог да.
***
И шта има тако трагично у „грађанском рату“ ако у себи носи оно исцељујуће, његошевско „тријебљење губе из торине“ – ради исцељења читавог народа?!
Најтрагичније је унутрашње труљење народне душе без могућности било какве реакције, ма каквог конкретног отпора овој зарази.
Да су се српство и државотворни инстинкт нашег народа подигли на време (пре почетка Другог светског рата) на устанак против инфантилних скојевских лажи и крвожедних позива на анархију, ми не бисмо имали онај трагични покољ српске елите из 1945-те од стране успаљених Титових студената.
Динко Грухоњић неће проћи. Н1 неће проћи. Погачар, Брковић, Лалић-Хегедиш, Ђурић-Боснић, Сејдиновић, Кишјухас, Мариника… неће проћи.
Наслов и опрема: Стање ствари