Од моје 44. године до самог краја, клевета, увреде и презир ме нису напуштали ни на тренутак. Ако почнете да осуђујете и негодујете, онда нећете моћи да схватите најважнију ствар: ја сам, на крају крајева, заволео све ово
Свети Нектарије Егински Чудотворац (Извор: ФБ свешт. Ненада Андрића)
Када сам имао 44 године, Бог ми је открио нешто што ме је до самог краја живота држало на уском и тужном путу који сам изабрао.
Мислим на оно што Свети Јован Лествичник назива „очишћујућим пићем срамоте“.
Од тог тренутка до самог краја, клевета, увреде и презир ме нису напуштали ни на тренутак. Изоставићу детаље и конкретне људе, како вам то не би дало повода да паднете у мисли о негодовању и осуди.
Ако почнете да осуђујете и негодујете, онда нећете моћи да схватите најважнију ствар: ја сам, на крају крајева, заволео све ово. И заволео сам клевету и увреде и бешчашће.
Да ли вас ово изненађује?
Немојте се изненадити, молим вас: научио сам да на њих гледам као на ексере свог крста. То је био пут мог васкрсења.
Нека су благословени ови ексери. Научили су ме да волим. Да волим ослобођен стрепње да ли ће ме неко волети или не, од жеље да удовољим, од напора да ме сматрају поштованом особом.
Ови ексери су ме научили да усмерим поглед ка скромним и презреним људима, ка онима који нису цењени, ка простима, ка најпростијим, најобичнијим и „безименим“ људима.
То јест, ка злату земље.
Наслов и опрема: Стање ствари