Зар се ови и овакви млади људи могу назвати усташама, фашистима, шљамом, нижим слојем друштва, плаћеницима, издајницима?
Фото: Јовица Костић/Борба за истину
„Ко искрено и страсно љуби
Истину, Слободу и Отаџбину,
Слободан је и неустрашив као Бог,
А презрен и гладан као пас.“
(Петар Кочић)
Фото: Предраг Крџић
Ко су студенти Србије?
- Деца људи који тешко раде, од себе закидају док једу да би им деца имала залогај, људи које је покрала држава, презадужила их, али који с поносом усправно и још увек стрпљиво стоје;
- Млади људи чисте савести, здраве памети, топла срца и племените душе;
- Још незапослени, тако да нису могли бити затровани непотизмом, полтронством, страхом од послодаваца и каријеризмом;
- Оцене на испитима плаћају својим трудом и знањем;
- Немају купљене ни оцене ни дипломе;
- Слободни од кредитâ за кућу, кола и путовања;
- Жељни знања и пословâ у којима ће моћи да допринесу Отаџбини;
- Пробуђени страхом да ће да се обрукају пред прецима који су се дивовски борили за опстанак народа и будућа поколења;
- Кивни на аутократију, бирократију, корупцију, аутошовинизам, лажи, преваре и неизвесност;
- Осим Отаџбини, својим родитељима и професорима, никоме ништа не дугују, тако да немају потребу да се било коме додворавају;
Извор: Фејсбук
- Будућа српска армија, која је свесна да јој је обавеза да се одазове на мобилизацију у одбрани Истине, Слободе и Отаџбине;
- Спремни да се голим рукама хватају за вратове са непријатељем, да ноктима ору и копају родну њиву још не отровану и да од тога живе;
- Спремни да Србију изукрштају својим маршевима, свесни да је прадедовима и дедовима било много теже преко албанских гудура, српских планина, шанчева и ровова;
- Скоро сви православни Срби (уз поштовање према свима који то нису), нису гомила неких религиозних људи, већ јагњад у стаду Цркве Светосавске, али збуњени тиховањем мајке Цркве у најодсуднијим временима новије историје српског народа;
Фото: Друштвене мреже
- Као будући професори, научници, лекари, инжињери, правници, геолози, уметници, генерали, стратези, браниоци Отаџбине, свесни су да на њима лежи опстанак српског Рода;
- Клањају се пред сенима најмлађег подофицира у историји овога света Момчила Гаврића и најодликованије хероине света Милунке Савић, спремни да следе њихове примере;
- Нису подстанари под небом Србије и не желе да то постану у некој туђој држави;
- Млади људи, синови и кћери најинтелигентнијег народа на свету, који су Србију окитили златним одличјима у међународним такмичењима у математици, физици и многим спортским надметањима, не желе да своје знање и своје способности поклоне другим државама и народима, који ће их држати као људе другог реда. Својим знањем и домаћинским трудом желе да обогате и унапреде своју Србију, у којој желе да живе срећни и слободни и у том духу подижу своју децу.
Зар се ови и овакви млади људи могу назвати усташама, фашистима, шљамом, нижим слојем друштва, плаћеницима, издајницима, итсл.? Уколико, подржани старцима, земљоделцима, учитељима и поштеним људима из народа, студенти не изборе вођство државе које је свесно својих обавеза и савесно у раду и које ће све оне који их овако називају и њихове сараднике да уклони са кормила лађе српскога народа, коју вртлог матице вуче у понор, онда… Не знам да ли сам Бог зна!
Аутор је српски свештеник и писац
