Креативно надграђено име Ј-Х-В-Х тек на јеврејском значи: ОНАЈ КОЈИ ЋЕ БИТИ, КОЈИ ЈЕСТЕ И КОЈИ ЈЕ БИО
Елиезер Папо (Фото: Нови стандард/Снимак екрана)
Након што ми је по ко зна који пут поново постављено једно од класичних потпитања везаних за Четворословље (ЈХВХ, „свети тетраграм“ – прим. СтСт), увиђам да нема друге него да на питање одговорим серијом реторичких питања, усмјерених на упућивање на прави закључак:
П: Да ли Бог, глуво било, има маму и тату?
О: Ако се сложимо да нема, значи да му нису они дали име.
П: Да ли Бог има другове?
О: Ако се сложимо да нема, него је једини припадник своје врсте, значи да му ни они нису дали име.
П: Да ли постоји неки божански свијет у коме се неко Богу обраћа људским језиком?
О: Ако се слажемо да немамо појма, али да не звучи вјероватно, онда не можемо а да не дођемо до закључка да Божије име не потиче одозго него одоздо. Опште је познато да Тора ријетко, ако икад, измишља потпуно нове ствари. Радије, она уноси ред у већ постојеће феномене; неке одгурује, неке пригрљава. Укратко, Тора се најрађе бави рециклажом.
Четворословље на јеврејском
А сада, прегршт чињеница:
- Према библијском исказу: „Још говори Бог Мошеу и рече му: Jа сам Ј-Х-В-Х. И указао сам се Аврахаму, Исаку и Јакову у имену Ел Шадај (Бог [Само]Довољни), а име своје Ј-Х-В-Х не обзнаних им“ (Друга књига Мојсијева 6:3), име Ј-Х-В-Х није било познато Аврахаму Исаку и Јакову/Израелу, а самим тим ни Синовима Израеловим.
- Истовремено, по археологији судећи, Мидијанци (међу које се привремено склонио Моше) (https://en.wikipedia.org/wiki/Kenite_hypothesis), укључујући и хенотеисте (оне који су вјеровали да постоји један Вишњи Бог, али да упоредо с њим дјелују и „нижи“ или „мањи“, о Вишњем Богу овисни, божићи, којима Бог делегира извјесне функције… и Мелхиседек, цар шалемски био је један такав свештеник Бога Вишњега) су већ увелико користили то име, не нужно са истим значењем и конотацијама.
- Именовање је смислено само једино и искључиво у склопу међуодноса или саодноса у коме барем једна страна говори (било којим) људским језиком. Утолико, прва ријеч Декалога је „ЈА“: „Ја сам Ј-Х-В-Х Елохеха (Бог твој), који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога. Немој имати других богова уза ме.“ Бог се, дакле, објављује Израелу у првом лицу једнине. Истовремено, посљедња ријеч Торе је „Израел“, јер цијела Тора заправо и није ништа друго доли дијалог између „ја“ и „ти“. Као и у сваком дијалогу, и у овом петокњишком те се замјенице наизмјенично смјењују, зависно од тога ко је говорник у ком тренутку. Када Бог говори, замјеница „ја“ се односи на Њега, а замјеница „ти“ на Израел. Када Израел (или Моше) говори замјеница „ја“ се односи на народ (или на вожда), а замјеница „ти“ на Господа Бога.
- Када, у наставку, Моше тражи од Бога да му стави на располагање Своје Име: „А Моше рече Богу: ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: како му је име? шта ћу им казати?“, ту се не ради ни о каквој лозинци, типа „ваздух трепти као да небо гори“, јер ако Јевреји већ знају Божије име, онда чињеница да га зна и Моше, син Амрама и Јохевед Леви, није никакав доказ да је баш Мошеа послао Господ. Истовремено, ако Синови Израелови не знају Божије лично име, чињеница да Моше барата њиме није никакав доказ и за шта. Радије, Моше који је одрастао на мисирском двору тражи „сигурацију“. Њему треба име попут Аладинове лампе, које би, чим га Моше изговори, ставило Мошеу Бога на располагање. Укратко, бивши египатски принц се боји бламаже. Шта ако он дође у Мисир и изјави да га је послао Бог, а народ затражи од њега доказ посланства. Ако се Бог ушути, Моше ће да испадне жртва сунчанице. Стога, он тражи да му се дадне власт над одређеним Божијим именом, како би, чим Моше посегне за њим, Бог био принуђен да манифестује своју моћ. Бог одлично схвата Мошеову муку, али истовремено користи и прилику да оцу свих дотадашњих и свих будућих пророка одржи кратку лекцију о Божијој апсолутној суверености: „А Елохим (Бог) рече Мошеу: Ехје ашер Ехје (Бићу што ХтједБудем). И рече: тако ћеш казати синовима Израиљевијем: Ехје (Бићу) ме посла к вама.“ Дакле, не постоји име на основу кога бих ти Ја морао бити на располагању, као џин Аладину. Моје име је „Бићу шта ми се ћефне“, и зато ти не могу унапријед рећи шта ће ми се ћефнути да будем кад ти дођеш у Мисир.
- У наставку (4. глава), Моше се жали Богу да му Синови Израелови неће повјеровати без неког мало конкретнијег знака: „A Моше одговори и рече: али неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: није ти се Господ јавио. А Господ му рече: шта ти је то у руци? А он одговори: штап. А Бог му рече: баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Моше побјеже од ње. А Господ рече Мошеу: пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој. То учини, рече Господ, да вјерују да ти се јавио Господ Бог отаца њиховијех, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. И опет му рече Господ: тури сада руку своју у њедра своја. И он тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то рука му губава, бијела као снијег. А Бог му рече: тури опет руку своју у њедра своја. И опет тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то опет постала као и остало тијело његово. Тако, рече Бог, ако ти не узвјерују и не послушају гласа твојега за први знак, послушаће за други знак. Ако ли не узвјерују ни за та два знака и не послушају гласа твојега, а ти захвати воде из Нила, и пролиј на земљу, и претвориће се *вода коју захватиш из ријеке, и проврћи ће се у крв на земљи.“ Другим ријечима, Бог не даје Мошеу ни мрвен власти над Собом самим, али му даје власт над немуштим стварима и живим бићима (штап/змија), над властитим (Мошеовим) тијелом (губа), као и над лажним боговима (Нил је један од централних богова мисирског система). Мало ли је?
- У трећој глави, након имена Ехје ашер Ехје, народски речено: Бићу што ми се ћефне, по први пут се Бог објављује именом Ј-Х-В-Х: „И опет рече Елохим (Бог) Мошеу: Овако кажи синовима Израиљевијем: Ј-Х-В-Х Елохе (Бог) отаца ваших, Елохе (Бог) Аврахамов, Елохе (Бог) Исаков и Елохе (Бог) Јаковљев посла ме к вама; то је Име Моје довијека, и то је Спомен Мој од кољена на кољено. Иди, и скупи старјешине Израиљске, па им реци: Ј-Х-В-Х Елохе (Бог) отаца ваших јави ми се, Елохе (Бог) Аврахамов, Елохе (Бог) Исаков и Елохе (Бог) Јаковљев, говорећи: доиста обиђох вас, и видјех како вам је у Мисиру.“ Ако на диоптрију с којом читамо Тору урежемо и археолошке налазе, схватићемо да ово име Мошеу није непознато. Његовог таст, Јитро, свештеник је Ј-Х-В-Х-а. Имајући у виду природу терена на коме живи народ Мошеовог таста, није чудо што неки научници сматрају да се ради о имену бога вулкана, ком су Мидијанци служили као главном богу свог историјског простора и искуства везаног за исти.
- А сада, грм и зец! По свему судећи име Ј-Х-В-Х у мидијанској традицији није садржало и конотацију поигравања са свим трима временима глагола „бити“, коју му даје сам Господ Бог у јеврејском језику. Ако је мидијанско име Ј-Х-В-Х уопште било у вези са мидијанским глаголом „бити“, онда је вјероватно исто исказивало тек треће лице будућег времена тог глагола (у мушком роду). Креативно, као што му и приличи, Бог прво преводи то мидијанско име из трећег лица Ј-Х-В-Х (Биће) у прво лице будућег времена: Ехје (Бићу); да би у наставку посегао за самим мидијанским именом, у пуком трећем лицу будућности глагола „бити“, али сада са једном надвременом и свевременом конотацијом: „то је Име Моје довијека, и то је Спомен Мој од кољена на кољено“. Тиме се успоставља веза између имена Ј-Х-В-Х и трију времена глагола бити, ЈИХЈЕ (биће), ХОВЕ (јесте) и ХАЈА (био је). Та конотацијица у мидијанском имену није постојала! Име Ј-Х-В-Х одсада па надаље и убудуће значи: ОНАЈ КОЈИ ЋЕ БИТИ, КОЈИ ЈЕСТЕ И КОЈИ ЈЕ БИО. Бог, дакле, прво помиче пијуна и отвара простор за везира, тиме што име којим они који Мошеа окружују (његов таст са својим народом) интерпретира као глагол у трећем лицу: Ј-Х-В-Х (Биће), претварајући га, прво, у прво лице будућности: Ехје (Бићу); само да би непосредно затим задао шах Мошевом мисирском поимању свијета, претварајући муцаво мидијанско Ј-Х-В-Х (Биће) у торжествено Ј-Х-В-Х (ОНАЈ КОЈИ ЋЕ БИТИ, КОЈИ ЈЕСТЕ И КОЈИ ЈЕ БИО) јеврејског и сваког будућег монотеизма.
- Као што без Јитра, Мошеовог таста, не би било вишестепеног судског система (Друга књига Мојсијева 18:13-26), тако без њега не би било ни имена Ј-Х-В-Х. Било би објављено неко друго Име, ништа мање креативно, и оно би (посве сигурно), на основу неке сасвим друге етимологије указивало на исту чињеницу: Бог је апсолутно суверен. Они у чијим очима околностност (сиркумстеншијалити) Торе умањује њену вриједност, досада су већ требали да науче да не читају текстове припадника рамбамистичке школе. Ако то још нису научили, ово је дивна прилика да увиде зашто је то за свију боље.
- Узгред, као што жртвени систем било ког древног народа изгледа као олупина у поређењу са жртвеним системом Торе, једнако тако су и досези значења мидијанског имена за Бога тек пука олупина у поређењу са божанском креативном импровизом на лицу мјеста. У вријеме када је Моше већ увелико изложен мидијанској религији, а самим тим и мидијанском имену за Бога, Бог једним „мидијанизмом“ разбија Мошеов „мисирлук“.
- Креативно надграђено име Ј-Х-В-Х тек на јеврејском значи: ОНАЈ КОЈИ ЋЕ БИТИ, КОЈИ ЈЕСТЕ И КОЈИ ЈЕ БИО. Оно почиње словом ЈОД које служи као префикс за творбу футура трећег лица једнине мушког рода. Друго слово Четворословља: ХЕ, указује на садашњост (презент се у јеврејском исказује активним партиципом, који у случају глагола бити гласи ХОВЕ), док четврто слово Четворословља: поново ХЕ, указује на прошлост (перфект глагола бити у трећем лицу једнине гласи ХАЈА). Између другог и четвртог слова Четворословља налази се слово ВАВ, које и иначе у језику који је Тора измислила да би говорила о Богу (у говорном јеврејском било ког периода није постојао сличан феномен) служи као временски трансформатор, претварајући прошло вријеме у будуће, а будуће у прошло, но то је већ тема за један засебан есеј. Овог, пак, есеја што се тиче, не могу а да не закључим: Само Ј-Х-В-Х може бити толико креативан да нађе на улици кишобран и на лицу мјеста га претвори у васионски брод.