У извештају се истиче да је потребно набавити залихе хране, пијаће воде, лекова, као и батеријске лампе и радио апарате на батерије, у случају нових пандемија, екстремних временских непогода или оружане агресије
Фото: Њузвик
БРИСЕЛ – Становници земаља Европске уније требало би да направе залихе хране и основних потрепштина у случају да дође до рата и руске агресије, или неке друге ванредне ситуације, поручује се у најновијем извештају специјалног саветника председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Извештај о цивилној и војној припремљености Европе саставио је бивши фински председник Саули Нинисто у својству специјалног саветника, пренео је Њузвик.
У извештају се истиче да ЕУ није била припремљена за пандемију ковида-19, као ни за руску агресију против Украјине и да би требало да из „фазе реакције пређе у стање проактивне спремности”.
Лондонски Економист за 2005: затамњени мегаполис као најава могућег „блекаута“?
Извештај не наводи да је агресија Русије једина могућа претња, али се истиче да је највећа.
„Ми немамо јасан план шта би ЕУ требало да ради у случају оружане агресије против неке њене чланице. Претња коју би представљао рат Русије против европских снага безбедности приморава нас да то питање поставимо у центар наше припремљености за овакву ситуацију, не занемарујући наше припреме за друге велике претње”, истиче се у извештају на 165 страна специјалног саветника Урсуле фон дер Лајен.
У оквиру ове стратегије, ЕУ би требало да домаћинствима саветује да буду припремљена да у случају ванредне ситуације могу да издрже минимум 72 сата са расположивим залихама.
Насловна страна Извештаја
Због тога би становници земаља ЕУ требало да направе залихе основних потрепштина, а чланицама Уније се саветује да својим грађанима дају смернице о прављењу залиха, евакуацији и начинима на који могу да дођу до хитних служби.
У најновијем извештају се истиче да је потребно набавити залихе хране, пијаће воде, лекова, као и батеријске лампе и радио апарате на батерије, преноси Танјуг.
Циљ ових савета је да се грађани ЕУ припреме за ванредне ситуације као што су нове пандемије, екстремне временске непогоде или оружана агресија.
Као остале главне претње наводе се поремећаји у глобалној економији, катастрофе изазване климатским променама или нова пандемија (Извор)
Предложене су и друге мере у том смислу, као што је издвајање најмање 20 одсто укупног буџета ЕУ за повећање безбедности и припремљеност за кризе, али и већа размена обавештајних података између чланица Уније.
Опрема: Стање ствари
Погледајте још
