Исповест и причешће, а потом операција. Немој ничег да се бојиш све ће бити у реду, то да знаш, саветовао о. Тешо
Протојереј-ставрофор Тешо Лукић (1940-2024). Фото: Хаџи Небојша Јанковић
Отац Тешо, парох Врбовачки, уснуо је у Богу 29. новембра 2024, у осамдесет четвртој години. Из привременог живота на земљи преселио се у вечност.
Био сам звонар цркве Успења Пресвете Богородице на смедеревском Старом гробљу када је, иако пензионисан, отац Тешо у њој повремено богослужио. Памтим га као доброг свештеника, напросто духовног старца, што би рекли Руси. Изгледао је као испосник – мршав и сув. По доброти, скромности, топлом осмеху и благим речима подсећао ме је на моје претходне духовнике – монаха Тадеја Витовничког и монаха Саву Копоринског. Напросто, они су били исти. Јер сви старци просветљени Духом Светим су исти.
Црква Успења Пресвете Богородице у Смедереву
Сви ми, који смо служили у цркви, радовали смо се његовом доласку. Служио је готово монашки – лагано и тихо. У његовом старачком гласу осећала се духовна сила која продире у срце и напаја душу благодаћу. Осећао се духовни пут у вечност. Проповедао је врло кратко. О Евангелију јасно и сликовито, простим речима. Спуштао се на наш ниво, који смо скромног духовног знања, како бисмо схватили Христову истину која води у Царство Божије.
† † †
Једном приликом, пред почетак Свете литургије кажем оцу:
„Оче, Тешо, требало би да идем на операцију, а нешто све одлажем. Не иде ми се.“
„Је ли? Па шта онда чекамо?“, одговори отац. „Одмах исповест и причешће, а потом операција“.
Имали смо десетак минута до почетка Литургије. Сасвим довољно да оцу Теши испричам све моје нове грехове од последње исповести.
† † †
У цркви Успења увек после Свете литургије имамо скромно послужење. Седим поред оца. Окрену се према мени и рече:
„Тако Небојша, све смо урадили како ваља. Исповест и причешће, а потом операција. Немој ничег да се бојиш све ће бити у реду, то да знаш.“
Отац Тешо Лукић (плава одежда) у цркви Св. пророка Јеремије у Врбовцу (Фото: СПЦ)
Још једном се окрену, и уз топли осмех рече ми:
„Ако лекари и погреше, опет немој да бринеш. Ко се исповеди и причести пред смрт иде право у Царство Небеско, Оца и Сина и Светога Духа!“
† † †
После овог разговора пођем кући и размишљам. Знам да су монаси Тадеј и Сава били прозорљиви и видели будућност. Вероватно је и отац Тешо такав. Али верујем његовим речима и нећу да бринем. Биће или – или. Или ће операција бити успешна, или ћу у Царство Небеско, трећег пута нема.
Сутрадан, у понедељак, одем у нашу болницу код хирурга Зорана Шошкића (упознао сам ге преко моје мајке) и кажем:
„Докторе, доста сам одлагао, можемо да закажемо термин за операцију.“
Зоран Милићевић: Како сам уз помоћ св. Мине престао да се опирем вери Господњој
Операција је била веома успешна, а и опоравак успешан. Остао је само ожиљак од хируршког ножа предивног хирурга Шошкића који сада живи и ради У Немачкој.
† † †
Ето, тако ме је за операцију, пре доктора Шошкића, припремио отац Тешо. Нека му човекољубиви и милостиви Бог дарује живот вечни у Царству Своме!