Поводом предавања о. Дарка Ђога „Цариградска патријаршија и Црква на Руси“, објављеном и на „Стању ствари“
Фото: Стање ствари
Са задовољством прочитах јаке и смионе ријечи о. Дарка. Да, ступио је у велику борбу са хекатом која је однијела многе животе оних који су јој се успротивили, а која је данас оживљена у лику испоставе ЦИА – руководства Цркве Турске: са јереси (нео)папизма. Дај, Боже, да буде прилике на неком правом и заиста православном сабору да се чује овај истински глас Цркве кроз уста једног „обичног“ свештеника, као што се више пута кроз историју дешавало на величанственим црквеним скуповима!
Ја бих у борбу укључио још један аргумент који ми се чини и те како моћан. Мада је чињеница да су придјев „васељенски“ почели да примјењују на цариградског епископа већ у Јустинијаново вријеме, што је било некакво надгорњавање у части без правних посљедица (попут александријског назива „судија васељене“, или грузинског „католикос“), ипак је папа Пелагије II већ дигао обрве, а св. Григорије Двојеслов повео праву офанзиву против те титуле, пишући и самом цариградском патријарху, и цару Маврикију, и царици Константини, и другим патријарсима (антиохијском и александријском, који се одмах сагласио са њим). Он је својим светачким чулом нањушио шта се може из овога изродити, свјестан да је свака ријеч сјеме, а још поготово у Цркви односно у духовности уопште.
Значајно је да је „папистичка јерес“ поникла управо у Цариграду, а апсурдно је да је против ње устала епископија која је касније постала оличење те јереси.
(Извор)
Свети Григорије упозорава на два главна момента у вези ове јереси: сатанску гордост (што ће рећи – својеврстан сатанизам) и њено ваплоћење у човјеку које ће достићи свој врхунац у антихристу. Папа Двојеслов врло добро наслућује да је такво уздизање пут и предворје доласка антихриста!
Ево само неколико кратких навода из његових тадашњих писама.
Цариградског патријарха, св. Јована Посника, који дакле ову титулу није измислио него је некритички, а највјероватније и сасвим недужно, прихватио из прошлости, св. Григорије упозорава: „Шта ћеш рећи Христу, који је Глава васељенске Цркве у дан коначног суда, покушавајући да све његове удове потчиниш себи, присвојивши назив ’васељенскиʻ? … На кога другог, питам, овај раскалашни назив наводи да се угледа ако не на онога који је, презирући легионе анђела с којима је био повезан, покушао да се попне на највиши врх, да се никоме не би потчињавао и да би изгледао виши од свих?“
Добрана Комненић: Атинагора (1886–1972, патријарх 1948–1972), амерички апостол за православље
Код цара Маврикија је, чини се, свети папа такође наишао на глуве уши (што га је, изгледа, доцније понукало да се мало сувише радује Маврикијевом убиству и свакојако велича његовог разузданог убицу и насљедника Фоку), написавши му: „Нека буде избрисано из срца хришћана ово хулно име које је увредљиво за част све сабраће када га неразумно присваја једна особа! …
Свако ко себе назива или жели да се назове ’васељенским јерархомʻ, овим својим уздизањем постаје претеча антихриста.“
Свети Григорије је покушао да утиче на владара и са брачне стране, запомажући Маврикијевој жени Константини: „Али, ова његова [патријархова] гордост не свједочи ли ни о чему другом него да су антихристова времена већ близу?“
Миодраг М. Петровић: Аутокефалност СПЦ, манастир Хиландар и титула „Васељенски“
Према светоотачкој аскетици, гордост је страст коју не могу да исправе никакве животне (овоземаљске) околности, реакције околине и очигледна пропаст оних који су у њеној власти. Видимо да се Рим никада није пренуо, а тешко је повјеровати да ће се Фанар освијестити. Стога се већ можда да наслутити који ће од православних поглавара присуствовати антихристовом крунисању. Подсјетимо се да је учешће „православног“ патријарха на устоличењу антихриста најавио преп. Лаврентије Черниговски: „Антихрист ће се крунисати као цар у јерусалимском великолепном храму уз учешће свештенства и патријарха“ (Поучения, пророчества старца Лаврентия Черниговского и его жизнеописание. Москва: Русский духовный центр, 1994, стр. 118).