Троје, по медијским извештајима, младих људи (18 – 19, 20 и кусур година) је преживело масовно убиство и налазе се у критичном стању. И то је све? О њима никаквог трага у медијима и на друштвеним мрежама
Извор: Друштвене мреже
Троје повређених (у међувремену је од те три тешко повређене особе преминула још једна, што чини петнаесту жртву – прим. СтСт) у масовном убиству у Новом Саду је и даље у критичном стању.
„Наш“ председник никако не воли да се та трагедија квалификује као убиство, али она то јесте.
Већ више од две недеље након убиства, медији преносе саопштења како је саслушана маса лица (последња бројка којом се баратало је 71, али она не значи ништа, пошто нема списка саслушаних). Али нико није приведен, нико задржан, никоме одређен притвор, никоме одузет пасош… Чини се као да су саслушавани сведоци, а не осумњичени.
Само један штакор је напустио брод. Поднео некакву оставку и чека неко боље (за себе) време. На неком пријатнијем месту, наравно.
Једна ствар боде очи: троје у критичном стању. Троје, по медијским извештајима, младих људи (18 – 19, 20 и кусур година) је преживело масовно убиство и налазе се у критичном стању. И то је све? О њима никаквог трага у медијима и на друштвеним мрежама. Имају ли та деца родитеље? Комшије? Школске другове? Колеге са студија, или посла?
Како је могуће да нико нема ништа да каже о њима? Нико да изрази свој лични бол или протест? Нико да тражи помоћ?
Ниједна верска заједница није позвала да се помолимо за њихово здравље?
Имају ли та деца некога, кога је лично дотакла њихова судбина?
Надамо се да грешимо, али како време пролази све се више чини да се само чека да криминална колонијална управа над Србијицом – на челу са Александром Вучићем – одлучи ко ће бити жртвени јарац, ко ће понети политичку (мада не верујемо и кривичну) одговорност, па да се одлучи и о судбини те несретне деце.
Наслов и опрема: Стање ствари