Срби су данас, од Новог Сада до Призрена, у тежој ситуацији него што су Афроамериканци у САД икад били
Фото: РСЕ
Немамо бољу опозицију, као што НЕМАМО БОЉИ НАРОД (11:40) – заговорници Kока-кола социјализма Радини Вучетић не ваља народ. Који народ? Онај од кога је титоизам направио руљу? Или онај који као последицу титоизма проживљава апартхејд на Космету? Тамо је „косметска надстрешница“ пала на читаву заједницу и почистила неколико стотина хиљада Срба, који, изгледа, за америчке демократе нису људи – ни они, па тако ни ми у Шумадији, као ни у Војводини…
Госпођа је похвалила Фулбрајтове стипендисте и истакла да су неки добили награде (крај интервјуа). Није речено да ли је награду добио Радован Караџић – и он је био амерички стипендиста. Леп је госпођин пример Розе Паркс (8:40) која је ушла у аутобус намењен искључиво белцима, али су Срби данас, од Новог Сада до Призрена, у тежој ситуацији него што су Афроамериканци у САД икада били.
Нама се подсмевају тако што нам се сa Универзитета у Новом Саду јављају људи који се представљају као „опозиција“, а кажу да су поносни на своја имена – као када би у Јерусалиму неко рекао да је поносан што носи Ајхманово име? Да ли би такав човек могао да живи у Израелу, и да се бави „опозиционом“ делатношћу? Док су такви на слободи и јавном животу, падаће и више од надстрешница без одговорности – јер, шта је петнаестак људских живота наспрам претње Јасеновцем.
Наслов и опрема: Стање ствари