Оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита
Фото: Машина.рс
Биолошки факултет објавио је саопштење због значајног интересовања јавности поводом објављивања три нацрта текстова студија о процени утицаја пројекта Јадар на животну средину компаније Рио Сава Експлорејшн, регистроване у Београду (Rio Sava Exploration д.о.о. Београд). Да подсетимо, нацрте студија о процени утицаја на животну средину пројекта Јадар, који све више заоштрава поделе у Србији, Рио Тинто је објавио средином јуна.
Саопштење Биолошког факултета о пројекту Јадар је потписао декан Љубиша Станисављевић и истраживачки тим који броји 15 стручњака. Иначе, Биолошки факултет је ангажовао SGS Београд за потребе фирме Рио Сава Експлорејшн како би урадили извештај о утицају пројекта на биодиверзитет и мерама за смањење и ублажавање последица.
Потписници саопштења (Извор)
Саопштење се односи на три нацрта студија о процени утицаја пројекта депоније индустријског отпада, подземне експлоатације лежишта литијума и бора Јадар постројења за обогаћивање руде и одлагање јаловине настале при рударским активностима и фазне изградње процесног постројења за прераду минерала јадарит на животну средину.
„Разлог за објављивање овог саопштења, је значајан број погрешних, неутемељених, контрадикторних и тенденциозних изјава државних и приватних правних субјеката, као и појединаца, у погледу резултата истраживања стања биодиверзитета и развоја мера за смањење и ублажавање последица активности на подручју планираног рудника”, пише у саопштењу.
Додатни мотив, како су навели, је и неадекватно и погрешно навођење одређеног броја кључних података, фактора угрожавања, предлога мера заштите, као и генералних закључака који су изнети у „Завршном извештају Биолошког факултета“.
Основ за саопштење, додали су, је ангажовање Биолошког факултета, и стручног тима, на изради „Завршног извештаја о прегледу утицаја пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита Јадар на стање биодиверзитета и развој мера за смањење и ублажавање последица“, од стране фирме SGS Београд, а за потребе компаније Рио Сава Експлорејшн.
Остатак саопштења (цело саопштење можете видети овде) преносимо у интегралној верзији уз редакцијске међунаслове.
Завршни извештај Биолошког факултета је пословна тајна
Биолошки факултет је, у сарадњи са четири реномиране високошколске и научне институције у Србији, обавио једнократно теренско истраживање на ширем простору планираног рудника јадарита „Јадар”. Период истраживања је обухватио јун и јул месец 2020. године (по истраживачким групама, у трајању од 4 до 6 дана). На основу спроведених истраживања сачињен је „Завршни извештај Биолошког факултета“ (на српском и на енглеском језику), који је, преко фирме SGS Београд, прослеђен компанији Рио Сава Експлорејшн, у интегралној верзији.
Dekan Biološkog fakulteta: Kako je struka rekla – tako je, mi nemamo nameru da lažemo https://t.co/O4FwstNXl0
— TV N1 Beograd (@n1srbija) September 6, 2024
Комплетан „Завршни извештај Биолошког факултета“ се налази у режиму „пословне тајне” (на захтев „Рио Сава Експлорејшн д.о.о.“, Београд), али су најзначајнији подаци о стању биодиверзитета на истраживаном подручју и могућим последицама (уколико овај пројекат буде реализован) презентовани у склопу научно-стручног скупа Пројекат Јадар – шта је познато? одржаног 6. и 7. маја 2021. године у организацији Српске академије наука и уметности (САНУ) и научног рада који је објављен након тог скупа.
Главни закључци, који су изведени из анализе научних резултата презентованих у „Завршном извештају Биолошког факултета“, а који су објављени у зборнику САНУ „Пројекат Јадар” – шта је познато?”, у целини гласе овако:
Оптимална мера за спречавање негативних последица је одустајање од пројекта
„Степен и обим утицаја отварања рудника на укупни биодиверзитет подручја је изузетно значајан и кључно утиче на његову деградацију. У односу на то, идентификоване су, како иреверзибилне, тако и реверзибилне последице на квалитативну и квантитативну структуру биодиверзитета подручја.
Предложене, реално могуће, мере ублажавања и санирања последица по биодиверзитет подручја, изузетно су ограниченог капацитета и временски недовољно дефинисаног утицаја.
Због очекиваних иреверзибилних промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајног угрожавања живог света Јадра, Дрине и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита.
За случај да оптимална мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета не буде реализована, предлаже се низ мера и поступака који, уколико се спроведу по највишим стандардима и без остатка, могу, али само делимично и у временски ограниченом обиму, омогућити опстанак дела природних станишта и присутних популација биљних и животињских врста.“
Ревизију студија и извештаја обавили консултанти из Кембриџа
Према подацима из нацрта студија утицаја, коју је објавила компанија Рио Сава Експлорејшн, ревизију досадашњих студија и извештаја везаних за биодиверзитет, укључујући и Завршни извештај Биолошког факултета, спровела је консултантска кућа The Biodiversity Consultancy из Кембриџа, тако да сва одговорност за тачност података и изнетих предлога и ставова припада њима и потписницима Нацрта студије утицаја, а не стручном тиму и Биолошком факултету.
📣 ПОЗИВ ИЗ САНУ И АИНС-А ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА И НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИМ ИНСТИТУТИМА🎙️
У целини: ППНС https://t.co/3tRKM73rDQ@znamodanedamo @nedamojadar @EkoloskiAdvokat @mars_sa_drine @ZelenaSrbija @AgencijaBeta @FoNetNews @zelenapatrola @NedeljnikVreme @RadioBeograd2 pic.twitter.com/Xy3Ai8ojmY
— Prvi Prvi Na Skali (@PrviPrviNaSkali) September 6, 2024
Биолошки факултет и стручни тим наглашавају да је генерални закључак изнет у Завршном извештају Биолошког факултета резултат процене донете на основу строгих научно-методолошких поступака и да се могу побити и довести у питање само спровођењем истих методолошких поступака. Изостављање ових закључака и њихово релативизовање, без спровођења истих строгих научних методолошких правила, није у складу са основним научним принципима и постулатима.
Биолошки факултет одбацује сваку одговорност за закључке у нацртима студија утицаја
Самим тим, Биолошки факултет одбацује сваку одговорност за изношење закључака који су објављени у нацртима студија утицаја, а који су у супротности са генералним и општим закључцима објављеним у Завршном извештају Биолошког факултета.
Овде сматрамо да је изузетно значајно нагласити да приступ у ревизији досадашњих студија и извештаја везаних за биодиверзитет, а из којих су произашле „регулаторне процене почетног стања биодиверзитета”, као и „предложени план заштите врста препознатих као приоритет за дугорочну заштиту или компензационе мере с циљем смањења резидуалног утицаја на биодиверзитет”, није базиран на националном законодавству, већ да су изнети предлози усклађени са релевантном праксом Европске уније (Стандард 6 – Европске банке за развој), која је базирана на ЕУ директивама које се односе на заштиту природе (Директива о стаништима и Директива о птицама).
Неприхватљиво заобилажење националних приоритета у заштити природе
Додатно, у плановима заштите врста се истиче да се са угроженом флором и фауном мора управљати у складу са Рио Тинто стандардом 14 – Управљање земљиштем и његова санација и Рио Тинто Стандардом 16 – Заштита биодиверзитета и управљање природним ресурсима, што такође сматрамо неприхватљивим заобилажењем националних приоритета у заштити природе.
FAZ: Rio Tintu nedostaje još trećina zemljišta za rudnik u Srbiji, šta im poručuju vlasnici iz Nedeljica https://t.co/q5Uoft9txv
— TV N1 Beograd (@n1srbija) September 6, 2024
Наглашавамо да је природа у сваком подручју јединствена, и да нису сви показатељи степена угрожености појединих врста у европским размерама применљиви и на локалне услове у Србији. Из тог разлога не могу се користити, искључиво, међународни прописи и листе угрожености у анализи утицаја угрожавајућих фактора на природу у Србији, пренебрегавајући локалне природне специфичности и потребе наше државе.
Закључци у нацртима не представљају оптимално решење у вези са заштитом биодиверзитета
Из тог разлога истичемо да је заштита животне средине и природних богатстава (земљишта, воде и ваздуха) у Републици Србији уставна категорија (Устав Републике Србије, чланови 74, 83, 85, 87, 88, 89, 97, 183, 190) (Сл. гласник РС бр. 98/2006).
Овим врховним државним актом се одређује да: „Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако, а посебно Република Србија и аутономне покрајине, одговоран је за заштиту животне средине.” И што сматрамо као најзначајније: „Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.” (Устав Републике Србије, чл. 74).
Слободан Малдини: Еколошки утицаји рударења литијума јасни и далекосежни
Због свега претходно изнетог, закључци представљени у нацртима који се односе на тренутно и будуће стање биодиверзитета, као и на могуће утицаје планираних активности рудника Јадар на природне вредности и животну средину у целини на истраживаном подручју, са становишта Биолошког факултета и истраживачког тима не представљају оптимално решење везано за заштиту биодиверзитета.
Наслов и опрема: Стање ствари