У Подгорици се налази Његошев споменик. То прво треба срушити. На том мјесту подићи дрварску пећину. Можда наврати Тито. И Мошо. И Кочо. И Саво. И Ђидо. И Учо. И Црни. И Репати
Његош (1956), рад академског вајара Сретена Стојановића, парк испред зграде Црногорског народног позоришта (Фото: cdm.me)
Фабрика за производњу гаовица
Што је ово има неко доба, ништа се не руши. А без рушења нема ни изградње ни напретка. Остале су нам само прославе наших епских рушења. Зато, ево неколико предлога. Па ти види.
У Подгорици, у оном парку, налази се Његошев споменик. То прво треба срушити. На том мјесту подићи дрварску пећину. Можда наврати Тито. И Мошо. И Кочо. И Саво. И Ђидо Лолобриђидо. И Учо. И Црни. И Репати. Па да фино на вријеме среде ствар. А не ко ондар на Цетињу кад су ишле књиге за књигама у славу дучеа и фирера. Па народ моро да се диже на устанак. После тога комунисти морали да смирују народ. Једног по једног. Плус свештенике. Јер шта ће ти свештеници ако нема народа.
А ситне књиге баш биле красно накићене. Бјеше наручено и цвијеће из Загреба. Цвијеће за цвијеће. Али авај, загребачке цвјећарне бјеху тужно опустјеле. Прије си мого наћи сабрана дјела Добрице Ћосића на ћирилици него какав цвјетић или букет. Гађали Загрепчани мрске војнике вермахта. Гађали па поћерали и ови морали да се ломатају по шумама и горама. По разним Шумарицама и горицама.
И Тито се ломато и ломатајући се, здоговаро са њима. Утеко у гору зелену и тако постао први зеленски. Траје та зелена агенда. Лорка га раније гледао по Шпанији и написао зелено, волим те, зелено. Још раније гледали га на ријеци Дрини која се некада звала Зеленика. Сад ће да се зове Рио Тито. Куд се први не сјетисмо да Морачи дамо то име. Кад је већ Титоград логично је да кроз њега тече Рио Тито. А и каква је то Морача кад није успјела да се пробије до мора. Зато јој треба срушити име.
Из Биљарде би ваљало изнијети билијарски сто и унијети онај картарошки. И ту да засиједа влада. Бивша или садашња, свеједно. Владу никако не треба рушити све до какве обојене револуције. То је знак да је влада већ намазана и свјеже обојена. Од те обојености и потиче израз ком обојци ком опанци.
Обилића пољану обавезно срушити и на том мјесту подићи Дизниленд. Тако би се ријешило питање запошљавања. И чланови владе би могли у слободним активностима да ту раде као Мико, Шиљо, Пајо, Рајо, Гајо и Влајо. Бајо ће, као и до сада, да гледа и да се задовољно церека и сеири.
Гостионица Вучји до, Обилића Пољана, Цетиње 1909. (Фото: ИН4С)
Са Ловћена до у Дизниленд начињети тобоган за спуштање туриста. Онда их тунелом вртати у Котор па жичаром јопет на Ловћен. И тако по цио драги дан да се веру и вујају. Да и Ловћен коначно нечему послужи. Један круг 50 евра па ти види. Европа воли кад је одрживо и реверзибилно. Част да отвори тобоган и да се први спусти, припала би америчком амбасадору. Уколико би му се приликом вујања раздрле гаће, молим да му се то надокнади. Предлажем да се у ребаланс буџета унесе ставка америчке гаће. Јер сви смо ту стали. Не у буџет него у гаће.
По Обилића пољани Његош је спретно јахао коња. Гледао га Матија Бан. И писао. То је онај Бан што је добио Баново брдо а не један од браће Бан. Они нијесу добили брдо него фериботе. Прво фериботи па онда брдо. И оно под брдом, зна се ред. А и зна се, ко на брду ак имало стоји, најбоље види шта је ничије. Тако би свако добио понешто, неко брдо, неко ферибот, а неко банске дворе. Не оне тамо, него ове тун, под Горицом. И сви срећни. И Пајо, и Рајо, и Гајо, и Влајо. И Бајо караклајо. Па ти види.
Онај манастир у Никшићу би ваљало реновирати. Реновирати па срушити. И оно око манастира. Па онда заређати даље и срушити цио Никшић. На том мјесту подићи Лас Вегас. Коцкара већ имамо, фале само неони и шарени балони. А имамо и Багзија Сигела. И пјесму Е вива. Е вива Лас Вегас. И Лакија. Не оног Топаловића већ оног Лућијана. Мада, сваки Лаки Лућијано се увијек претвори у Лакија Топаловића. Оставити само Царев мост па на дан отварања града и њега спектакуларно срушити. Уз невиђену помпу и ватромет. У Растоцима, подићи куле близнакиње. Ко зна, можда ће и то некоме ваљати. Пивару нарочито срушити и тако дати још један допринос борби против флашизма.
Е да, ону малу капелу на Ловћену, обавезно срушити. Ту подићи некакав тврд и јак објекат и од њега направити фабрику за производњу гаовица. Гаовице онда треба пуштати низ ловћенске потоке у црногорске ријеке и језера. Риба би имала шта да једе и брзо би напредовала. Ми бисмо имали шта да бијемо динамитом и то би била невиђена туристичка атракција. Туристи би могли да гледају а они одважнији да и сами бачају експлозив. Гледање 40 а бачање 5 евра. Ми смо увијек цијенили и награђивали храброст.
Фото: Снимак екрана
Ту фабрику би такође требало срушити и на том мјесту подићи НЛО. Неидентификовани лелекачки објекат. Па ко хоће да се излелече, оде фино у НЛО али претходно уплати 20 евра. А не да се кука за џабе по улицама и честитим кућама. Па ти види.