Да ли ћемо ми умети да искористимо нашу шансу са јадаритом, уз испуњавање свих највиших еколошких стандарда, остаје да се види. Ако буде мудрости – хоћемо. У супротном, превагнули би равноземљаши
Урош Пипер (Фото: Милан Радовић)
Рећи ћу вам три речи – натријум-сулфат, сумпорна киселина и јадарит. Каква је реакција читаоца који није студирао хемију и који се не разуме у хемикалије, кад ово напишем?
Мешавина хорора и филма научне фантастике – спржена поља, земља из које излази сиви токсични дим, гас-маске које носе сви који туда пролазе, крвавоцрвено небо из којег ударају громови и муње и напослетку сам ђаво који с трозупцем стоји на том месту и смеје се осмехом страве.
А потребно је само се мало потрудити, истражити и прочитати. Натријум-сулфат се користи за обраду целулозе и папира, за пречишћавање вода ради избегавања корозије, у текстилној индустрији, за прављење боја и као супстанца у детерџенту. Признаћете, звучи много злокобније кад се каже натријум-сулфат уместо средство за прање. На то равноземљаши и рачунају – да све звучи злокобно.
Изглед текста на сајту Политике
А тек сумпорна киселина. Па сумпорне кише, спржиће вас не на додир, на поглед такорећи. Кад оно, опет само мало труда и ето истине – сумпорна киселина се највише користи за производњу ђубрива. Да, добро сте чули – ђубрива. Оног минералног ђубрива које користе пољопривредници.
И све ово знају равноземљаши, антиваксери, леви и десни опозиционари и „хоће Ротшилд да нас уништи” екипа. Па ипак свесно, преко својих телевизија, новина, портала и друштвених мрежа, стварају медијски страх обманама и игром на (хемијско/геолошко) незнање просечног грађанина.
Два кабловска медија, Нова и Н1, у последња два месеца су имале више од 1.200 прилога, вести, натписа о јадариту, „Рио Тинту”, рударењу, сумпорној киселини… Сем неколико пренетих саопштења ове компаније, пар неутралних (сервисних) вести, скоро сви остали прилози су били негативно одређени према овој теми. Никада у студију ових телевизија није био било који професор са Рударско-геолошког или Машинског факултета који би изнео стручан став према питању експлоатације литијума. Игноришу се тврдње надлежних институција које гарантују планирану и транспарентну еколошку безбедност пројекта, као и позитивни аспекти копања ове руде.
Rotšildi koristeći HAARP uz daljinski upravljač aktivirali litijumski kop da izazovu zemljotres!
Šta nam rade! https://t.co/hIiwL2u2qm
— Uroš Piper (@UkiPiper74) August 26, 2024
Додуше, да не грешим душу, извештач Н1 из Португалије Петар Гајић направио је прилично објективан прилог о отварању рудника у тој земљи. „Власт у Португалији одлучила је да је литијум стратешки ресурс и нема сумње да ће Влада Португалије гурати то што је зацртала. У Португалији је много већи ризик од копања јер је површински коп, а код нас је затворени подземни коп. Стручњаци у Португалији су ми рекли да ће и Португалија и Србија имати изузетно велике користи од литијума”, навео је Гајић пре неких месец дана, после посете Португалији.
Такав објективан прилог био је довољан за лавину беса равноземљаша на друштвеним мрежама, чак и према новинару телевизије коју сматрају својом, али: „Побогу, шта он то прича?” „Још један плаћеник, све му … по списку”, „још један домаћи издајник, за шаку долара”, „смешно и наивно лагање”, „ко каже да ће новинари свих медија да преживе кад народ изађе”, само су неке од порука и претњи после Гајићевог прилога.
Хајка се наставља свакодневно према сваком ко само тражи да струка изнесе свој став према могућем копању јадарита и економској добити за државу ако би тај пројекат био спроведен. Тако је недавно редитељ Стеван Филиповић, пошто су филмски уметници можда и најквалификованији да говоре о теми рударства, претио да би качио литијумске медаље нашим олимпијцима ако са балкона Скупштине града на дочеку не крену да вичу против копања јадарита, док је „харизматични” председник ДС-а Зоран Лутовац рекао да рударење може, али ако су они власт. Сасвим логично, први кораци „Рио Тинта” направљени су управо у време процвата демократије, током 2001. године.
Najnoviji idiotizam ravnozemljaša – nuklearni otpad u Srbiji.
Ljudi, ovo je bukvalno za ludnicu za takve idiote!
— Uroš Piper (@UkiPiper74) August 23, 2024
„Значи, реч је о застарелој технологији”, озбиљним дубоким гласом рече прошле недеље спикер са Н1 док је гост Слободан Вукасовић објашњавао како цена литијума тренутно пада, постоји могућност да се можда за десетак година појаве неке друге, а не литијумске батерије, и да продаја електричних аутомобила не иде брзином која је очекивана (иако не спори да се број електричних аутомобила на друмовима свакодневно повећава).
И ето одмах теорије, због тренутно нешто успореније продаје електричних возила и можда за деценију и више нове врсте батерија, следи мудар закључак – „застарела технологија”. И то све на телевизији која је до пре неколико година снажно гурала „зелену причу” и прелазак на електрична возила. Сад, када би баш Србија требало да да замајац, преко фабрике батерија, а врло могуће и фабрике електричних аутомобила, за ТВ презентера и телевизију Н1 то је „застарела технологија”. Какав уџбенички пример заокрета у медијској агенди.
Као што је за равноземљаше који су најгласнији на улици очигледно „застарело” знање деканке Рударско-геолошког факултета Биљане Аболмасов, која је само замолила да се не политизује питање копања јадарита и да се не користе информације које немају везе с рударством и геологијом.
Danas M. Jovanović: Projekat Jadar je „potčinjavanje zapadnim interesima“.
U decembru 2021: Proteste protiv Jadra vodi „strani faktor“.
Ko šef mu Đilas, juče jedno o tome, danas drugo..
Koštunica se verovatno krsti i levom i desnom ko ga je nasledio u Braće Jugovića 2a.
— Uroš Piper (@UkiPiper74) August 20, 2024
Побогу, па шта зна редовна професорка која има објављених „само стотинак” стручних наслова, од којих су многи доступни у светски признатим часописима, која је магистрирала и докторирала на геологији и геотехници. Питајмо, на пример, Ћуту шта мисли о свему или младог Јевђенија, они су стручни.
Вероватно би данас цео Залив, Саудијска Арабија, Емирати, Бахреин, Кувајт, Катар били само пустиња где се мало рибари и вади мало бисера из мора, да су пре пола века тамо питали неког арапског Ал Равноземљаша да ли треба да се граде бушотине и црпи нафта, звана „црно злато”.
На срећу по ове земље, такви нису постојали, а и да јесу – такве нико не би питао. И зато су те државе данас ту где јесу, најбогатије земље света.
Milan je pravilno objasnio.
Zabole me za Rio Tinto. Samo ne želim da mi odluku o tome da li je kopanje jadarita dobro ili ne donose ravnozemljaši i „Rotšild će nas uništiti“ ekipa.
I neće. https://t.co/F8GbqxLxeB
— Uroš Piper (@UkiPiper74) August 16, 2024
Да ли ћемо ми умети да искористимо нашу шансу, уз неминовно испуњавање свих највиших еколошких стандарда као основе било каквог пројекта са јадаритом, остаје да се види.
Ако буде мудрости – хоћемо.
У супротном, превагнули би равноземљаши, и само замислимо да је у таквој причи велики Никола Тесла као научник који живи у Србији 2024. године.
„Нећеш осветљавати”, била би порука таквих, уз додатак да „струја убија”. Ипак, здрав разум је пре сто и кусур година победио и Тесла нас је „осветлио”. Верујем да ће и данас, на крају, здрав разум да превагне и да нас равноземљаши неће вратити у 17. век.
Дипломирани новинар. Бивши шеф Инфо службе Новог ДСС-a (jануар 2018–jун 2024). Поднео оставку 11. 6. 2024. (Твитер)
Опрема: Стање ствари