Од руске агресије на Украјину јасно да је зависност од других опасна. Зато је циљ Савезне владе да смањи такве зависности како би се смањили ризици, а пројекат у Србији може бити темељ ове стратегије, рекла Брантнер
Франциска Брантнер (Фото: Фејсбук)
Франциска Брантнер, државна секретарка у Савезном министарству за економске послове и климатску акцију, изјавила је да није питање да ли ће се литијум у Србији копати, него да ли ће то урадити Рио Тинто и европски партнери или Кина.
Против пројекта Јадар компаније Рио Тинто пре неколико дана на улице у Београду је изашло више десетина хиљада грађана Србије.
Aktivisti iz Jadra poveli u blokade sa protesta u Beogradu protiv kopanja litijuma
Франциска Брантнер је у интервјуу за немачки лист Tageszeitung рекла да је литијум једна од сировина неопходних за климатску акцију. Тај метал се, како је навела, сада копа у Аустралији и Чилеу, али се у потпуности прерађује у Кини.
Од руске агресије на Украјину, постало је, према њеним речима, јасно да је зависност од других опасна.
Зато је циљ Савезне владе да смањи такве зависности како би се смањили ризици, а пројекат у Србији може бити темељ ове стратегије, рекла је она.
Првобитни планови Рио Тинта нису испуњавали европске стандарде заштите животне средине
Брантнер наглашава да првобитни планови Рио Тинта нису испуњавали европске стандарде заштите животне средине. Зато је, додаје, било исправно протестовати против тога, и добро је што је пројекат заустављен. Немачка влада и Европска комисија, уверава, тражиле су нови концепт.
Литијум у Србији би, према њеним речима, требало вадити само коришћењем еколошки прихватљивих процеса, одговарајућим високим нивоом заштите вода и земљишта и веома добрим планом за збрињавање отпада.
Такав став је, заједно са притисцима из Србије, довео до промене пројекта у овим областима. Сада постоји нови концепт депоније, више рударских остатака ће се поново користити и то више не би требало да се ради усред речне долине, рекла је она.
Постоји нови концепт за заштиту вода, додала је, и пројекат се ослања на обновљиве изворе енергије.
Да ли Немачка и Европа забијају нож у леђа Србији?
Новинар немачког листа наводи да искуства из Чилеа и других региона света показују да након ископавања литијума остају само девастирани предели и да се српско становништво томе опире, па је пита да ли јој Немачка и Европа забијају нож у леђа. На то она одговара да бриге локалног српског становништва схватају веома озбиљно и стога су се обавезали да се поново планира рударски пројекат.
Da li će EU žrtvovati Balkan da bi obezbedila resurse za svoju energetsku tranziciju
Европска унија ће, према њеним речима, пратити нове процене утицаја на животну средину које ће уследити како би се поштовали еколошки стандарди. ЕУ, додала је, повезује пројекат са изградњом ланца вредности за производњу батерија и е-мобилност.
За разлику од многих других сировинских пројеката широм света, где се сировина само извози, овде би становништво требало да буде укључено у ланац вредности, поручила је Брантнер.
Контрола пројекта је на Србији
Државна секретарка каже да се Рио Тинто обавезао да ће поштовати закон ЕУ о заштити животне средине, иако се тај пропис само делимично примењује у Србији. Она наглашава да је контрола пројекта на Србији. ЕУ и Немачка ће, уверава, моћи да пруже стручне савете.
Европске компаније су такође заинтересоване да обезбеде поштовање еколошких стандарда, каже она.
Извор: НСПМ
Брантнер признаје да локално становништво и опозиција с правом траже од државних институција спровођење еколошких стандарда. Истовремено, наставља, добро је ако се рудари у европским налазиштима и руде прерађују на европски начин.
Спречава се Кина да повећа свој утицај на важне европске изворе сировина
На овај начин се, сматра, спречава Кину да повећа свој утицај на важне европске изворе сировина. Питање није хоће ли пројекта бити или не већ да ли ће га реализовати Рио Тинто са европским партнерима, или ће то урадити Кинези, закључује она. Брантнер не верује да би за демократију, животну средину и становништво у Србији било боље да се пројекат реализује у кинеско-српском партнерству.
Пројекат Јадар је и прилика, уверена је, да се свету покаже да немачке и европске компаније воде рачуна и да вађење и прерада сировина може бити много еколошки прихватљивија него што је то тренутно случај.
Наслов и опрема: Стање ствари