У XXI век смо ушли трамвајима, у XXII улазимо електричним тротинетима, а за даље ћемо видети да ли још увек има места
Извор: nbgdvesti.rs
Око рударске експлоатације литијума поразбијаше се многе паметне и учене главе. Од стручњака за хемију до зналаца за здраве шуме па све до естрадних уметника понекад и неостварених вредности у свом домену деловања.
Хемичари објашњавају како је за нашу децу, а и шире, опасно и нарочито нездраво удисати сумпорну киселину поготову у неконтролисаним количинама. У демократским земљама, где ми убрајамо и нашу, није дозвољено све контролисати, цензурисати, снимати и прислушкивати, осим ако није у питању екологија, занимање за опште, а понекад и за сопствено добро.
Шумски стручњаци, који знају све тајне наших шума, хајдука и њихових састанака и нарочито растанака, онда бораца за људска, читај еколошка права, никако да објасне како то да се у Србији годишње посече шест (и словима 6) милиона кубних метара дрва за огрев, од чега је четири милиона (и бројем четири) украдено. Многи се не слажу да је то директна последица наука који гласи: ко лаже, тај и краде. Није могуће, кажу, да се у Србији лаже у количини од четири милиона кубних метара неистине.
Да не наводимо глумце и глумичарке као што је, недавно најављена Бојана Новаковић, која је, поред тога што је антилитијумичарка, још и екологистачарка, па са правом тражи да се затворе сви рудници. И тачка. То би било исто, ако не и горе, кад бих ја, као дипл. инг. рударства, тражио да се затворе сва позоришта и све биоскопске дворане. И две тачке. Од овог предлога би држава сигурно имала значајно смањење понекад апсолутно непотребних трошкова.
На крају крајева, а има их неколико, зашто, уместо копања минерала јадарита у Јадру не би ископали вештачко Јадранско море. Јадар и Јадран нису много далеко а и једно и друго обезбеђују здраву средину, здраве међуљудске односе и здравље као највеће богатство без икаквог трошка све док постоји здравствено осигурање које плаћа неко други преко наших леђа.
Ако бисмо успели да решимо питање рударства, шумарства, хемије и естраде могли би се на миру посветити много важнијим животним проблемима као што су, на пример, у Београду, гладном праве културе, недозвољена „Мирдита – тунга тјете“, забрана наступа глумца Јездића у манастиру Дечани са монодрамом „Књига о Милутину“ и посета његове светости, патријарха Порфирија свом дому, Пећкој патријаршији.
Посебно поглавље бриге за опште добро и сигурност грађана у свакодневним мимоилажењима могла би бити и законска регулатива саобраћајних прописа за регистрацију електричних тротинета. Тротинет се, уз обавезну новчану надокнаду у виду државне таксе, обележава видно истакнутом налепницом на предњем делу електричног возила. Возач или самоуправљач тротинетом мора имати видно наглашени прслук у изразито жутој боји без обзира што та боја изазива нелагоду код неких учесника у превозу и другим административним возањима и, наравно, специјалну кацигу за сваку главу, као она америчка капа. Услов је да кацига није црвене боје јер то подсећа на Трампову главу што изазива мучнину у дубокој држави као што код нас, иако смо у плићаку, депримирајуће дејствује боја „подвучено жуто“.
Онима који су ову нову регулативу назвали иживљавањем државних органа и малтретирањем грађана који немају довољно средстава да купе електрични аутомобил, поготову не онај обећани – летећи, дат је одговор да све аргументоване примедбе упуте наследницима Иве Робића чија је песмица „Тата, купи ми ромобил“ својевремено владала естрадом у целој Југи, која никада није била цела па до обавезне регистрације није могло ни да дође.
По окончању пројекта регулисања јавне употребе електро тротинета, очекује се исти поступак у односу на пешаке. И они ће, будући да се, бар за сада, слободно крећу путевима које смо ми изградили, бити обавезни да носе видно истакнуту налепницу доживотног трајања, или како се то стручно каже: без ограничења мандата. Неко то зове и етикетом иако је етикетирање понекад подложно разним врстама подметачине, али пропис је пропис и ту нема шта да се дискутује. Јавни протести пешака не дају никакве резултате. Уосталом, за њихово добро је да се обележе прслуцима за инат дречеће жуте боје и кацигама за сваку главу и за сваки случај.
Да држава мисли на своје грађане и њихово добро доказује се и амандманом на пропис регистрације слободних пешака, усвојеном на предлог активиста из покрета за екологију, да се сваком учеснику у промету људи и других добара, уколико је без једне ноге, што се доказује посебном врстом потврде уз два сведока, обезбеђује попуст од чак 50% на прописану тарифу.
Што се тиче обезбеђења паркинг места за ову врсту возила, очекује се брзо и ефикасно решење свеже изабраних градских власти. Паркинг места за пешаке, којима истекне важност налепнице, унапред су обезбеђена.
У XXI век смо ушли трамвајима, у XXII улазимо електричним тротинетима, а за даље ћемо видети да ли још увек има места.